Učitelj

ФРАГМЕНТИ ИЗ МЕТОДИКЕ 681

треба никад да уђе на час, а да макар не направи скицу онога, што мисли у школи радити.

После ове поделе наставне грађе долази утврђивање распореда часова. У распореду се утврди време, колико је коме предмету дато у недељи дана.

Најглавније је у распореду часова да се предмети равномерно поделе, т. ј. да један предмет не долази брзо једно за другим, него н. пр. да предмет с два недељна часа дође у понедељак и у четвртак; предмет с три недељна часа да дође у понедељак, среду и петак итд. Сем овога, предмети који јаче напрежу дух, треба да заузму прве часове, а вештинама треба дати часове после подне. Чешће је потребно да се трајање или дужина часа сведе на 20–-25 минута, нарочито у првој години (1. р. или приправни).. Децу у 1 р. умори сваки рад, који дуже траје од 20—25 минута, с тога треба често мењати предмете, (читање, рачун, очигледна настава итд.). Часове неких предмета, који имају само један сахат, боље је распоредити на два часа. са пола сахата, (певање, сраснопис). Код других је предмета боље спојити два раздвојена часа, у једно, н. пр. код цртања, па место што би се цртало два пута у недељи по један сахат, нека се црта један пут два сахата, нпр. од 2—4.

_ Четири часа једно за другим то је највећа мера за ученике до 14 година, па и ту треба да је један од ових часова увек који лакши предмет, н. пр. писање, певање, тимнастика итд. Одмор (пауза) међу часовима веома је потребан. У првој години школовања довољна су два часа пре и два после подне, ито од 941 пре подне. Распореда се треба држати тачно, па макар где школа била, и ако се где хоће нешто по каквој потреби да измени, онда та измена треба да се утврди те да постане стална,

Код наставних програма треба да поменемо јоши то, да они могу бити двојако израђени: 1. да се наставни