Učitelj

. ФРАГМЕНТИ ИЗ МЕТОДИКЕ 683

ће бити обим тих предмета! Лотребно је, дакле, неко средиште, око нога Ће се одабрано знање груписати п везивати.

Концентрација наставе разуме се данас у педагошкој науци двојако; има ужи и шири смисао концентрације. Ужи смисао то је: зависност свих предмета од једног средишта. Шири смисао то је: међусобна веза појединих наставних предмета. Ако желимо да концентрујемо наставу, онда морамо пре свега тражити неко средиште за концентровање. Ако с ове тачке погледамо све предмете у настави, онда је јасно за свакога, да се ни један предмет за концентрацију не може узети из реда вештина, већ да се за концентровање наставе мора узети који предмет, који долази у ред стварне наставе. Према истакнутом циљу наставе, по коме настава има првенство да васпитава, тај предмет за концентровање мора се узети из круга историјске наставе. Морални карактер сматра се као циљ васпитања, те према томе моралне идеје могу се узети за, средиште у настави. Моралне идеје добија ученик прво у религији и историји, те по томе су ова два предмета највише и узимана за центар наставе. Нарочито у средњем веку била је религија центар свима предметима. У многим данашњим школама сматра се латински језик као средишна тачка свеколике наставе. Ово је нарочито у класичним гимназијама, а у реалкама су центар модерни живи језици или реални предмети.

Концентрација у ширем смислу новија је ствар у методици. Она је заснована на принципима Хербартове психологије.“) У својим делима „Школске године“, Рајн је

%) Хербарт је философ и педагог и засновао је и у психологији и у педагогици нове правце. Највећи његови последоваоци на научном и практичном пољу беху професори Стој и Циглер Стој је годинама био директор педагошког семинара у Јени, а то исто у Лајпцигу био је Циглер. Људи, који у изучавању песи-

хологије и педагогије иду правцем Хербартовим, зову се Хербартовци, за разлику од људи других праваца. У педагошком свету сви оваки људи рачунају се да при-