Učitelj

УЧИТЕЉЕВ РАД У ШКОЛИ И ВАН ЊЕ

И

великим, тешким и важним дужностима, па да може достојно носити ово часно име, и с поносом звати се: народна учитељ.

Са пуно разлога оправдано је речено: „Учитељ је душа школе“. Од њега вам све зависи у школи — у ком се правцу она креће, какав дух у њој веје, да ли је школа прави васпитни завод или је више нека казнионица, ит.д. Нека су школски закони Бог зна како добри, нека је школа права палата, нека је с намештајем и училима пуна као сат меда, нека су деца у њој колико хоћете бистра све је то забадава, ако учитељ није као што треба. Он је мотор свега живота школског. Да је учитељ све и сва у школи, одавно се и код нас увидело, и услед тога је: била обраћена особита пажња на спрему и васпитање учитеља.

Главне особине доброг учитеља јесу ове:

Учитељ треба да буде доброг здравља и да је телесно добро развијен. Ове су му особине нужне да би могао што дуже и што лакше издржати напоре тешког и заједљивог учитељског рада, који много сатире здравље и троши учитељску снагу. Ово је статистиком доказано, те ја не морам речима доказивати.

Сем опште телесне развијености и здравља, нарочито треба да су му развијена чула вида и слуха и орган гласа, јер тим се органима у раду највише служи. Без њих не би могао у школи све од једном чути и видети, нити би могао говорити гласно и јасно да сви ђаци чују.

Сем ових физичких особина, учитељ треба да има. дара за науку и вештину, а нарочито за педагошку вештину, да би се што боље и што брже спремио за учитељски позив, и да би се доцније, после свршеног“ школовања, могао и даље сам усавршавати. Ради овог захтева од учитеља, при бирању учитељских кандидата за учитељску школу, гледа се на што бољу сведочбу гимназијску,