Učitelj

никада школа не може упутити како ваља! Деца би мотла правити сељачке алате и потребе само као играчке неке, у маломе, — али на такве играчке не треба гледати као на избавиоца од беда, економских, нити држава може без очевидне штете на то и пару дати! Једино још што учитељ може потпомоћи, а то су неки ситнији радови које сама деца још пре школе уче: плетење шешира, од сламе, 7 ОТењЕ потарица и др. То никада не треба омаловажа. вати, већ упутима и интересовањем потпомоћи, А сумњамо, да ће се ове радње одомаћити утицајем школе онде, тде оне нису самоникле; јер, ту су обично другојачи укуси становника те се на то неће обазирати, пили им је лакше све то купити, или природа нема ваљаног материјала за израду (прућа и сламе). Главно је то, да за целокупно стање ни ово нема велике вредности...

»

Увођење Пољ. привреде, које се с успехом може извести само у сеоским штполама нашим, било би снажни покретач нашег пољопривредног напретка. Познато је, да се човек прихваћа с вољом само онота рада где је унапред уверен о успеху и користи, нити му се допадају експерименти које би он сам изводио. Ша и вештина у најобичнијим гранама, привредним не достаје нашему свету. Простим „недостатком времена“ не правда се ни у колико та неумешност. У нас ћемо н. пр. ретко где наћи правилно уређено двориште, а ђубре од стоке свуда, је око куће, да сена много места с муком у кућу улази. Двориште је запуштено и попуњено коровом, који се на више места. утркује по висини са стрехом кућном, а око дворишта и да не питамо! Сви знаци су такви, као да ту нема руке и управе културнога човека, те да. од свагдашњег пребивалишта, својега створи и леп украс за око, и. добар приход. Где се и нађе нека баштица, то је она за