Učitelj

РУЧНИ РАД И ПОЉСКА ПРИВРЕДА У ОСНОВНОЈ школи 699

страховање! Комисија, коју су г. г. министри просвете и народне привреде одредили да се споразуме о увођењу овога предмета у осн. школе, поднела је свој извештај, који је штампан у 267. броју „Орп. Новина“, од 8. децембра прошле године. Састављена од три педакта и два привредника, разуме се, да је ово питање решила само се уског педагошког тледишта, превидевши привредну улогу и везе осн. школе са осталим привредним установама. По томе извештају, и ако се каже да јеми с „привредног гледишта“, изнети су само педагошки обзири за потребу „школских башта“. Да докажемо! — Баште се подижу само е тога: што дају очигледне примере „многим“(7!) другим предметима школским, па их „објашњују, допуњују и утврђују“, јер се пропраћа „узрочна веза, појава, у биљном и животињском свету, и учи како се човек може њоме користити“; даље, што се тиме утврђује појам саморадње, и, на послетку, што све то „носи собом нов правац који може свеколико наше културно и привредно развијање да скрене на правилан пут, на коме као (2!) да се данас — не налази“. Јасно је, колико овде претежу педагошки обзири, јер привредни напредак „као“ да није у нас правилан, те по том ради њега не би толико баште да од-

ни требале!!! Чак комисија није могла оно „као“ Ј »

судно одбаци...

Издвојивши оно мало у присенак бачених привредних обзира, школека башта нам онда изгледа као нека мала ботаничка и зоолошка градина, удружена са герба-

_ријама и Тт. Д., и ФилосоФисањем о постанку, расту, животу, пропадању и промени биљног и животињског света једнога у други! И та Философија опет прети да потисне практичне поуке о гајењу биља и животиња, о њиховој користи, употреби, штети неких биљака и т. д.! Од школске баште хоће да постане нека педагошка деликатеса, а, како изгледа, једино из неоправданог страха: да се мате-