Učitelj

676 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

желети онај, који себи ставља у задатак да развије духовну моћ свога ученика. —

Ево другога, који се ваљано трудио, да својим понашањем з3довољи све захтеве, које му је стављало строго васпитање. Он, до душе, зна да није ва свим без кривице, да је по кад што прелазио допуштене границе, али је убеђен и у то, да се сада свим силама трудио, да изглади те учињене погрешке. Али од једном долази надзорник школа или директор, и запита за његово владање, јер му је познат од пре због једне кривице. „Какав ће суд изрећи учитељ 2 Хоће ли само износити кривиде његове, или ће навести, да је приметио, да овај тежи да се поправи Хоће ли га пред осталима прекорити2 — (0, само то не!“ А учитељ одговори: „До душе још није све онако како би требало да буде; још се по неки пут десе неке омашке, али се збиљеки трудио, да уклони своје зле навике; с тога. сам с њиме задовољан, а надам се да ће и на даље показивати успех“. Силна румен при том облије образе дечакове, и он баца на свога учитеља благодаран, дубок поглед, из кога се може прочитати сва дечја душа, ако се само хоће. Па шта ће из њих прочитати сваки би учитељ требао да буде за то способан, и ми овде претпостављамо тај елучај — у дечјој души 2 Прочитаће благодарност, љубав и поштовање према учитељу, у њима ће наћи намере, да се у будуће врши све без замерке, спазиће тежњу, да се убудуће још више упне у раду, те да потпуно задовољи свога упитеља. Зар то. нису таква стања дечјега срца, каква треба желети у интересу развића моралнога характера и чврсте воље Њих је створило частољубље, оно их је покренуло; е тога ће частољубље остати моћан покретач за развиће воље, и наставник нити може, нити треба да буде без тога моћнога васпитнога услова; он ће се свуда, у кући као и у школи, у духовноме као и моралноме погледу обраћати ученикову частољубљу, и привући ће га у службу васпитања; он никада неће оставити неупотребљен овај јаки покретач воље.

Али да ли смо при том заиста на правоме путуг Да се не варамо у многом којечему, обраћајући се на дечје частољубље, да бисмо од њега створили полугу на делање воље 2

Да ли је у опште препоручљиво навикавати свога васпитаника“ на то, да нешто полаже на суд своје околине 2 Зар нас у тој сумњи неће утврдити искуство, да је понајмање одавано признање и част баш оним духовима, који су на свима пољима предводели, онима, који су људство гонили напред у његовоме развићу — реформаторима политичкога и религиознога живота > Зар нису баш они морали ићи противу струје и очекивати да ли ће их потомство боље оце