Učitelj

ДЕБАТА У НАЧЕЛУ 701

«срца својих ученика, причајући им о славним данима народне про шлости, о јунацима прошдих времена, и то тако живо, да им се оне дубоко урсжу у џамети, и да изазову живахно и узвишено народно частољубље, као што то Бизмарк рече за цара Виљема 1. А то је задатак историје иародне појезије и народних свечаних прослава. Блзто нама, јер нам је новаја историја мнсго олакшала труд у томе.

Београд, 10. ПТ 1900. г, С немачкога Доб. В. Бакић.

–рне— ОВ ан

„ДЕБАТА У МАЧЕЛУ“

— прилог историји у основној школи —

Ма да сам и сам увиђао, да се историја у осн. школи предаје тотово онако исто, како се предавала у доба, када је учитељска, «спрема била на много нижем ниво-у но данав: — ипак сам се устручавао, да јавно о томе коју речем; сматрајући, да ће неко компе"тентнији од мене повести о томе реч.

И заиста нисам се преварио. Г. Р. Стојаковић у своме чланку „Историја у основној школи“ износи нов пут у предавању историје. На завршетку свога чланка г. Стојаковић вели: „Очекујемо, да још ко прозбори о овој ствари, „више очију боље виде“, — а не греше „само нерадници“.

То ми даде повода, да и ја изнесем своје мишљење, полазећи од принципа, који напомену г. Стојаковић: „да више очију боље виде.“

Требало би, да одмах почнем говорити о томе регресивном путу, који препоручује г. Стојаковић; али ме од тога задржава нешто главније, — а то је циљ наставе у основној школи, који г. Стојажовић погрешно дефинише,

Он вели: „Поглавити је задатак основне школе да ученике своје поучи пре свега писмености и рачунању — — — — — — и, „да упозна, у колико је то могуће: са данашњим стањем српскога, народа, ми са нашом народном прошлошћу“.

5 Курвив је наш.