Učitelj

649

у школи, у извесном периоду година буде оцењен са оценом 4, или бар најмање са 37». По данашњем пак закону о народним школама повишица се може добити и са оценом повољан (3). Сме ли се сад ова олакшица о добијању повишица по данашњем закону, применити и у оно време кад овај закон ни постајао није, но када су важили горњи закони из 1882. и 1898. год. који су тражили да се за добијање повишице мора имати најмањи успех 4 или бар 3:22 Може ли се, према овој олакшици данашњег закона о задобијању повишица, рачунати повишица оним наставницима, који према ранијим законима од 1882 и 1898 те повишице нису могли добити»

Ми мислимо да тако шта нити може нити се сме дозволити. А колико је таква примена закона поред своје незаконитости и неправичности још и опасна — штетна, може се видети из тога, што, ако би дозволили, да се олакшица данашњег закона о добијању повишица. може применити и у прошла времена када овај данашњи закон ни постојао није — ми би у исто време дали овом наставнику право, да од државе, за сва прошла времена тражи накнадно све повишице, које су за овакав успех у раду, какав тражи данашњи закон — везане. У том случају држава би имала овом наставнику да доплати још коју хиљаду динара, — што, према оваквом схватању закона од стране Министарства, и према његовим погледима на рад и заслуге појединих наставника не би било ништа необично.

Али није само то. За слаб успех у школском раду, чл. 48. данашњег закона сматра као довољну казну то, што се та година, у којој је наставник добио слабу оцену не рачуна за повишицу. Ако дозволимо сад, да се та одредба чл. 48, примени и у оно време када овај закон ни постојао није — као што је то и тако Министарство већ и учинило онда би овај наставник имао право, од државе тражити не само накнаду повишица изгубљених, но и ону месечну плату,