Učitelj

650

тања учитељству у Србији одузима се једно, законом огарантовано, право и прети му велика опасност, да му се рђава прошлост сасвим не поврати.

в

Да би основна школа могла да одговори свом племенитом, васпитном задатку и да би њени наставници могли успешно радити у својој школи на целокупном школском васпитању, први и најпотребнији је услов: сталност учитељека Та се потреба увидела код нас пре четврт века, те је с тога један њен део био заведен и огарантован још Новаковићевим законом о основ. школама од 1882. год. Доцније је баш та учитељска тековина уништена и учитељи су, новом реакционарном изменом, били немилосрдно го-

њени и отпуштани, дочекавши црне и чемерне данс.

То једном признато начело учитељске сталности, без кога се право и успешно школско васпитање не може ни замислити, било је такође једним својим делом заступљено и у закону А. Ђорђевића од 1899. год., ма да је у већини

својих одредаба био много гори а реакционарнији од по“ менутог.

У данашњем закону о народним школама, који је по. стао 1904. год. учитељска је сталност у својој целини 34ступљена и огарантована. Одредба која говори о томе долази у ред најбољих и најглавнијих особина данашњег закона, којом је основна школа и учитељство у Србији у огромној добити. Та се добра страна овога закона истиче. међу осталим добрим странама као месец међу звездама, као злато међу другим металима или као алем-камен међу осталим украсним камењем. Само та једна особина овога закона јасно је наглашавала лепшу и бољу судбину наших основних школа и њихних наставника, а тиме и срећнију

будућност нашег државног и народног живота.

Сталност учитељска заведена је чланом 34. данашњег закона, којим су учитељима огарантована и озакоњена два права: а) да стални наставник не може изгубити службе без одлуке Главног Просветног Савета и 6) да се стални наставник не може премештати у друга места, осем по