Učitelj

4692 УЧИТЕЉ

() самом задатку осн. наставе разнолико је мишљење. Једни траже да се оси. школе уреде према занимању, други траже да осн. школе буду „мати универзитети“; трећи да овн. школи буде главни задатак писменост. „Писменост је истина веома потребна кас:о за саобраћај у друштву, тако и за самообразовање, али се зато писменост никако не може сматрати као задатак већ само као средство за образовање. Основној или пародној школи је задатак да од поверене јој деце пре свега образује и васпита људе, активне чланове човечанеких заједница: породице, општине државе и народа! Према оваквом схватању ствари васколики посао народне школе треба да је управљен на то, да се у ученику образује оваква духовитост из које се рађа морална воља ученикова.“ (Окановић). А да би се код ученика створила ова морална воља потребно је на првом месту учинити правилан избор наставног градива, јер свако н. градиво не може служити као средство за васпитање. За правилан избор н. градива имамо два критеријума. Један је критеријум у самим васпитаницима, у њиховој моћи ехватања, у њиховом субјекту — субјекшивни критеријум, према коме се узима оно н. градиво, које деца према своме пеих. развитку могу схватити. Други је критеријум у културном градиву свога народа — објективна критеријум, по коме се из народне културе узима оно н. градиво, које им је потрбно за доцнији живот. Отуда осн. школе треба да имају што више национални жаракшер нарочито наше осн школе с погледом на данашње нашо прилике и наше народне тежње и идеале. о п.

А да би се васпитаник оспособио да разуме своју средину — свој народ, потребно је да се при саопштавању н. градива иде оним путем, којим је и човечанство у култури ишло док није дошло до данашњег свог савршенства, јер развитак човечанства вршио се поступно по извесним ступњима названим културно историјски ступњеви, а и душевни развитак човека развија се поступно по извесним. ступњима, који се зову, психички — аперцептивни ступњеви. На једној страни имамо социјални развитак а на другој индивидуални, на једној страни имамо историјске а на другој аперцептивне ступњеве. Културни