Učitelj

НОВИЈИ РЕЗУЛТАТИ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОГ ИСПИТИВАЊА 707

ЕР блуР.

41. У аудибилности нота што пиште опажа се знатно опадање моћи у старијим годинама (Гелшн).

42. Ударци се оштрије опажају ухом него ли којим другим чулним органима (Херинг, Маг).

48. Лакше се разликује правац од ког долазе шумови помијешани са музичким тоновима него ли шумови простих тонова (Рејла).

44. Сигурност у аудитивној, слушној локализацији може да утјече на оптичке импресије (Минешерберг и Перс).

45. Појам ритма захтијева перфектно правилну секвенцију импресије у граници од 1 и 0:1 секунде (Болин).

46. Слушни елеменат у читању куд и камо је знатнији фактор него ли артикулација (Сикор).

41. Тонови лиминалне интенсивнастаи, ако их извјеџбани проматрачи прате с пажњом, показује се као флуктуације, што се обично описују као „флуктуације пажљивости“ (Кук).

48. За сигурно се знаде, да у локалисању звука не судјелују осјети коже (Енцел и Фајт).

ТУ. Памћење.

49. У мале дјеце слике памћења су мање него ли њихови предмети, а у одраслих ове слике могу да су веле него у самих предмета (Вулф). -

49. Памћење је тим боље, што брже ради. (Бингхем).

50. Слике памћења теже да су веће, чим више расту интервали времена (Ворен и Шо). ~

51. Олике памћења боље се репродукују послије пет него ли послије једне минуте (Беншла).

52. Градиво, што се памти по слуху изгледа да се нешто боље туби него ли градиво што се визуелно учи (Вајштед).

53. Апсурдно је претпоставити, да мемоарисање било ког субјекта има какву врједност по образовање меморије (Еиркпешрит).

54. Изреке се памте у обратној пропорцији напрама њиховој дужини и напрама броју споредних ријечи (Шо).

55. Велики људи, и ако су често пута расијани, имају јака памћења за правце своијих интересовања (Јодер).

56. Тачност памћења повећава се, ако је за вријеме интервала дефлектована пажња од ствари што се има запамтити за, нешто друго (Цветан Радославов-Хаци Денков).