Učitelj

108 УЧИ СЈЕЉ

У. Кожа.

57. Коже на зглавковима осјетљивије је него ли на којим другим мјестима; такнућа на стражњој страни тијела јасније се осјећају него ли на предњој; такнућа на лијевој страни не локалишу се (не смјештају се) тако добро као на десној страни (Крон и Болшоћ).

58. Чим је већа мобилност каквог дијела тим је веће чуло локалности коже (Фирорт).

59. Тежина што се налази на једном уду изгледа да је лакша кад се контрахују други мишићи уда ( Черпеншир).

60. Осјетљивост за хладноћу у главноме је већа него ли за топлоту, и осјетљивост лијеве руке већа је него ли десне (Голдшајдер). 61. Удови у спавању осећају топлоту али не хладноћу (Херцен)

62. Чим је већа. осјетљивост коже тим рапидније иду надражаји једно иза другим па се још увијек опажају као појединачне имперсије (Блог). :

63. Двије тачке кад додирну кожу осјећају се да су удаљеније једно од друге него кад се повлаче по кожи (Фежнер).

64. Праг бола (неугодности) расте са ареом надржања, али — као и тактилан праг —, расте куд и камо спорије него ли у директној пропорцији. Најосјетљивији су дијелови тијела они, гдје кожа није одвојена од костију са мишићним и другим везама (Грифинг).

65. У кожном опажању облика врх језика долази на првом мјесту, онда јагодице од прета и усне (Мајор).

УТ. Кус и мирис.

66. Осјети кушања, у колико се тиче њихове дискримитативне или интелектуалне врједности, сложени су резултати од мијешања осјета и мириса, такнућа температуре, вида и куса (Пефрик). | 67. Слатко се најбоље куша на врху језика, слано на странама, а горко на коријену језика; кисјело се подједнако осјећа и на врху и на странама, а мање на коријену језика (Ешесов).

68. Олане супстанције најбрже се кушају 0:17 секунада); "тим долазе слатке, кисјеле и горке супстанције (Винчгаџ).

69. Мирисна тијела смањују број дисања (Гуревић). 10. Веберов закон може се примјегити за мирис (Гамбл).