Učitelj

122 УЧИТЕЉ

стварима; и према томе као штетна играчка призната је: зец што игра на добош.

Суђење је логично, али шта оно може изазвати, осим смех; Одбацивање прича јако напомиње на тога злосрећног зеца.

Непримајући красноречива излагања, но можда једностране погледе Ж. Сандове за апсолутну истину, дозволимо толико, д све, фантасије, као таакав (са оним ограничењима, о којима смо горе говорили) не може чиннши рђав ушњцај на умни развитаћ детета.

Дозволивши то, ми отклањамо потребу учинити забрану, да се дете упозна са њему занимљивим светом из гатке. О томе, пак, како је важно да се у посао васпитања не уводи сувише много забрана и прописа, говорио је још тако стари педагог, као што је Џон Лов:

„Нека правила, које дајете вашем сину буде колико је могућно мање и пре мање, него више од онога што ви налазите да. су безусловно потребна. Јер, ако га станете теретити многим правилима, онда неминовно ствара се једно од двога: или ћете га требати врло често кажњавати, што доводи до рђавих резултата, учинив казну сувише честом и обичном; или ћете морати оставити неиспуњавање неких ваших правила без казне, што оне природно учињене немају никакав значај, и ваш аукторитек губи у његовим очима своју вредност. Стварајте мало закона, али настојавајте да се они, будући једанпут створени тачно испуњавају. Малене дечје године требају и мало закона.“ (Џон Лок: „Мисли о васпитању,“ превод П. Вајнберга).

Ј: Ђ. Мирковић, — Алексинац.

Нешто о неговању музике

У новије доба овладао је такав материјалистички дух, да су се озбиљни пријатељи омладмне забринули. О томе говори и франпуски књижевник Вопззеј-Пезјегтев у свом делу „Т' !деа] езфћепаџе.“ Он доказује, да си данас идеали посве изгубљени. Наше морално васпитање треба да буде естетичког карактера, а не скроз