Učitelj

216 ичиИитеЕљЉ

"да нам је та, да школе снабдемо, те да нам у својим потребама не оскудевају.

Ну и ако је снабдевање и издржавање наших осн. школа поверено нашим школским одборима и општ, судовима, ипак и од вас у многоме зависи да ле ће вам школски одбори бити на, руци и да ли ће вам општински судови благовремено предавати школски прирез. Стога вам препоручујем да у вашим односима према школ. одборима и општ. судовима употребите сву своју умешност и такт и да прво употребате сва педагошка, па тек онда законита средства. Тога ради служите се што мање са нумерама, а више са договарањем, па ћете пре до успеха доћи.

Тако исто и ја од своје стране, учинићу у том погледу све што могу и што ми закон дозвољава.

Тога ради, а по могућству известићу вас раније о мом првом доласку, како би за тада и школски одбор могли сазвати.

Налазим да по наше оси. школе у погледу њиховог снабдевања није зло у томе, што се школ. прирез купи заједно за општинским, већ у томе, што се школи даје само извесан део несразмеран — од ошшт. прирева, а не њеп сразмерни део од целокупног општ. прихода (кирија, аренда, такса). Тога ради ја сам се обратио свима ср. начелницима у овој школској области, скренуо им пажњу на ову незаконитост општ. судова, и умолио их да у будуће настану да се школама издаје њихов сразмеран део од целокупног општ, прихода, и да им се сва досадања потраживања исплате, — и не сумњам, да они то неће учинити.

2. Пожхођење школе. Што ученици не походе школу, има више узрока, а донекле су зато криви и сами наставници-це. Има ученика, који радо изостају од школе, а има и ђачких родитеља, који сами задржавају ђаке. Неки наставници, бојећи се, да им такви ученици неће моћи постићи потребан успех не предузимају потребне мере противу њих. Кад остали ђаци и њихови родитељи имају пред собом такве примере, многи се њима и користе. Стога, да би се у будуће умањило изостајање ђака од школе, препоручујем вам, да још у почетку школ. године обратите најстрожију пажњу на похођење ђака и да благовремено предузмете све мере противу оних, који би ометали рад у погледу похођења школе.

8. Однос наставника. И по међусобном одношају наставника, као и по њиховом одношају према грађанству, цени се њихов васпитни утицај. Ако наставници не могу да подесе своје понашање према својим колегама и осталим грађанима онако, како