Učitelj

18 УЧИТЕЉ .

Вредност. савремене психологије није довољна, јер је ова психологија само психологија духовне природе човекове, а не психологија техничке, уметничке, социјалне и моралне природе дечје. Савремена психологија подлежи истим грешкама и манама каои досадања школа; она схваћа човека само као део, а не као цело; и она нам не каже, како техничка, социјална и морална природа човекова утиче на његову духовну природу, и како различите стране човечије природе утичу једна на друту. Ми тврдимо да би то дало не само духовну, већ и техничку, уметничку, социјалну и моралну даровитост, а даровитости ове врсте, макар и најмање, од вредности су као и душевне.

Човечанству су потребни не само вође и заточници, већ оно захтева и вође и заточнике рада, технике, уметности, морала, друштва и државе. Где би стајало човечанство без великих техничара, уметника, моралиста и оснивача државних " Већина ових људи не показују као деца никакве особите духовне даровитости, већ се њихов дух развија тек практичним делањем. Сетимо се из новије историје само на Песталоција, Хумболта, Либига и других. Толје ствар искуства, да се дух човеков само практичним делањем у лабаторијуму, у радионици, у врту и у пољу ускрсава; то је ствар искуства да се духовне способности других људи само делањем њихових социјалних снага развијају, и на послетку, то је ствар искуства, да се дух треће врсте људи само делањем њихових моралних прилика развија. Све ове људе мора данашња психологија огласити као недаровите, јер ова психологија је само психологија духа, а не и психологија техничког, уметничког, социјалног и моралног рада. Она је психологија садање школе, а не психологија радни. школе. Психологија ће се само као основ педагогике објаснити. Тако стоји у књигама педагошких наука и „научне педдгогике.“ Али је ова наука једнострана и погрешна, јер ми разумемо под именом психологије — физиолошку психологију, која схваћа човека само као духовно биће, а не и као физичко, техничко, уметничко, морално и заједничко биће. Физиологија, медицина и хигијена су много мање важне за педагогику, него за психологију, особито кад је ова психологија — метафизичка психологија. Психологија, која није на физиологији заснована, личи на чун луфтбалона, који нема крманоша. Дакле, физологија, медицина и хигијена морала би се поставити као основ педагогике. Шта више, ни за данашње школе психологија не достиже да буде основ, јер се помоћу ње не може засновати застава гимнастике, цртања и певања.