Učitelj

34 УЧИТЕЉ

примимо и применимо оне резултате, до којих су други већ били дошли својим самосталним трудом и радом. Другим срећнијим државама је збиља било доста времена на расположењу за усавршавање и културно напредовање, али је истина и то, да је нама и много краће време могло бити довољно, да већ готове културне и остале напретке пренесемо у нашу земљу, према нашим приликама. и потребама, јер нам је лако било ићи већ утрвеним путем; а неоспорна је истина да копирање идеи брже и лакше од оргиналнога рада. :

Крајње је време да се пренемо. Најјаче срество за културно напредовање је Писменост и јака просвећеност, а и једно и друго могу се добити само у добро уређеним школама. Основе писмености и просвећености даје осн. школа.

Ми у Србији за сто година полу-самосталног и самосталног државног живота једва смо успели да накрпаримо 25%0 писмених. Али је и та писменост по квалитету врло сумњива. Оволики проценат, па још сумњиве писмености, мора забринути свакога, ко хоће да мисли о будућностти ове земље, данас, када економска снага и култура једне државе иду као претходница физичким завојевањима, јер само просвећен народ може бити способан за културно напредовање и економску утакмицу.

Кад се зна да се писменост добија у осн. школи, онда излази да она држава, у којој има више и добро уређених школа, имаће у толико више и добро писмених грађана, а то опет значи да ће у тој земљи бити у толико више способних лица за развијање економског благостања и за културно напредовање и усавршавање. Све ово, дакле, зависи од коликоће и каквоће народних школа. Србија у том погледу стоји траљаво, јер на близу три милиуна становника има једва 1413 школа, у којима раде 97926 учитеља и учитељица. - +

Кад се зна да на 1996 становника Србијиних долази тек једна школа, онда изгледа да српски државници писмености не признају ону моћ и важност, коју оне у истини имају. До сад је главна брига

свих наших државника била војска и економија, а треба да је и |

просвета. И ово школа што имамо није како би требало, те наси то

"мора веома забринути. Друкчије није ни:могло бити, кад је школа,

као први и најглавнији извор просвећености и културности, као пасторче бачена на милост и немилост општинама, да је оне по-. дижу и о њеном издржавању и напретку се старају; а какво је