Učitelj

432 УЧИТЕЉ

Даље у истом параграфу критикује г. П. Вунтову поделу простих осећања, а по г. Петронијевићу „Вунт разликује осим бола и задовољства још две квалитативне групе емоција (узбуђујуће и умирујуће с једне и ишчекујуће и задовољавајуће емоције с друге стране)“.: Свакојако се Вунтово учење да критиковати, као што га је нарочито Тисћепег збиља и критиковао,“ те се то ни г. Петронијевићу не може замерити у принципу, т. ј. без обзира на његове аргументе; само ми изгледа да је г. П. и ту погрешно извео или бар превео Вунтову поделу. Осим бола и задовољства, „узбуђујућих и умирујућих“ емоција, разликује Вунт још две квалитативне врсте, Зраппипо (напрегнутост) и [бзипо (разрешење, ослобођење од напрегнутости), које су по њему „најчистије изражене у стањима умерено напрегнуте пажње или ишчекивања.““ Дакле Вунт под шшимекивањем разуме једно из обе врсте поменутих емоција сложено стање. Вунт чак вели да поред тих емоција напрегнуто ишчекивање може бити праћено и емоцијама пријатности или непријатности и узбуђујућим емоцијама.“ И кад Вунт чак разликује осећање испуњеног и осећање напрегнутог ишчекивањау а то су: ФДејиће дег Зраплипо ипа Гдзипо), дакле у оба случаја говори о ишчекивању, онда се свакојако не сме говорити само на једној страни о некаквим „ишчекујућим“ осећањима. Најзад, из изложеног Вунтовог мишљења види се, да не само „ДЗешће дег Зраппипо“ нису „ишчекујуће емоције“ него ни „Се е дег Г бзипо“ нису добро ни тачно преведени са: „задовољавајуће емоције“.

5 23, Емоција као мерило вредности, израђен је популарно и добро. Једно само није добро и није јасно. Г. П. вели: „За нове објекте везано је емоционално стање, које се иначе не би јавило кад објект не би био за емоцију (512!) нов. Тиме што је објект нов, његова емоционална вредност ступа у коншрасш са пређашњим емоционалним стањем свести, и ако је ово стање било бол, новина предмета изазваће задовољство, а ако је пређашње стање било задовољство, новина ће моћи изазвати и задовољство већег интензитета и бол“.% Јодл, по коме је г. П. највећим делом радио овај параграф, вели, да нове дражи (дакле ново за субјект не за емоцију) ступају у контраст према навикнутим дражима и — и то само у старости — осећају се често непријатно. Г. П. од овог случаја који само каткад може да наступи, прави једно правило по коме „новина предмета изазваће задовољство“, — ако је пређашње стање било бол! Зар без обзира на квалитет, интензитет и остале особине новог објекта» Зар ће „новина предмета“ изазвати задовољство и ако је нов предмет штетан за нерве, ако прети оп-

1 Осн. емп. Пе., стр. 168.

2 Јо о: 4. Во: КЊ 5. 2.

8 Мипф, Отпаг. 4. рћ. Рз., Ва. П, 5. 286; Отипаг. 4. Рз., 5. 100. 4 Мипдфђ 1, с.

5 Мипа, Фгипдг. д. Рз., 5. 176.

• Осњоеми Нел стр. 176: