Učitelj

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 387

земље, једне вере и једне професије, и ако сасвим мали „човек“ не би дошао прираштајем). На против, изгледа нам, да је велико питање, главна ствар, у васпитању, као · што то хоће Русо, да се постави сасвим мали „човек,“ Јер живот остварује прилагођивање етничкој, социјалној, верској, политичкој и професионалној средини. Прирола раздваја, мења, и индивуалише. И баш с тога, што напор природе и бескрајна разноликост облика и делова живота теже да специјализирају и разликују све више индивидуе, удаљавајући их од људске норме, за то васпитање и треба употребљавати у супротном смислу, да доведе на нормални, тако рећи канонски, тип све индивидуе. Ми бисмо могли овде узети, мењајући је мало, врло јаку максиму Русо-а, која се примењује тачно, тијана тишаифа, на наш предмет: „Управо зато што сила створи тежи увек да разори човечанство, сила васпштања мора увек тежити да га одржи.

Забележимо такође де је проблем васпитања у терминима у хојима га дефинише Емил, врло јак у његовој логичкој позицији. Тај проблем јесте, као што смо то видели, проблем циљева. Треба нарочито одредити универзалне и потребне услове васпитања или, другим речима, да се одмери опет и да се одреди садржина тог појма „човечанство“, идеалан појам по коме ће васпитач организовати цело васпитање. Укратко то је најопштији, највиши циљ, идеални циљ васпитања што га Русо хоће да открије. Дакле, зар не треба, по здравој логици, тај поступак да претходи свима осталим» Зар не треба одредити главни пиљ, пре него што се истражују споредни, и пре него што се размишља о средствима» Ма како да је Русо покренуо један узалудан проблем, он је свакако третирао једно почетно и основно педагошко питање, оно чија солуција доминира и командује солуцији секундарних проблема.

Један други важан и оригиналан карактер Русо-ве педагогије, а који долази од начина на који је писац Емила поставио проблем васпитања, јесте њена рационална и ап-

солутна вредност, Докле су педагошке идеје Монтења, на

ЕЈ. Кетане, Ј. Ј. Коџззеац, р. 217.

= Ево формуле у тексту: „Баш за то што сила ствари тежи да уништи једнакост, сила законодавца мора увек тежити да је одржи.“ (Друштвени уговор, |, 115)