Učitelj

740 У ПИ ка

публика — не упућивана друкше — воли у листу шаренила без "реда, воли ствари које ће му развити сујету и ситну амбицију. Зар нисте имали прилике да видите дете кад прими лист, да ће најпре прегледати слике у њему, па онда ребусе. Слике с тога што оне интересују децу и ребусе у много случајева с тога што су они мамац њихове сујете, јер им њу и уредници листова голицају јављајући да ће штампати име ђака који реши ребусе. Деца не решавају ребусе с тога што воле ту врсту забаве, која нема никаквих практичних смерова, већ што су сујетна на то да виде своје име штампано. Да узгред напоменем да је врло погрешно мишљење оних који ребусе мећу да изоштре код деце мишљење а скривалице да им се вежба око. О сликама за децу, ребусима, баснама и скри"валицама расправљаћу првом приликом у овом листу.

У опште место да сујету као главни мотив дечјег интересовања за дечје листове сузбијемо и упутимо им интересовање за читањем корисних и лепих ствари, — ми остајемо потпуно равнодушни на све дечје погледе на дечје листове, погледе који су сами од себе створени код деце све због погрешног нашег рада или "нерада у том правцу.

Уђите у коју год хоћете школу, завирите у ђачке торбе у многима ћете наћи нерасечене дечје листове или ако су исечени убрљани и исцепани су. Поред тога дечје листове не прима ве"ћина ђака. То све треба да буде предмет студије сваком наставнику. Трудимо се да нађемо узрока нашем неуспеху у том правцу; "тражећи узрок ми ћемо наћи пут којим треба ићи. Пребацује нам (се да су два најглавнија узрока због неуспеха у овоме: или је, кажу, недовољно разумевање у питањима дечје лектире и упућивања деце у њој или је оскудица свесних раденика на том послу. „Држим да међу нашим учитељима има пуно оних који се у овом послу и добро разумеју а имају и одушевљења за исти, али има и других узрока који носе напредак. Један део је изнет у овом „излагању.

Ми увек заборављамо да писменост нашега сељака није уз"дигнута само његовим проласком кроз школу, где је провео 4 године учећи и скроз непотребне ствари, и да није писмен сваки онај који зна само да чита и да се потпише. Утицај писмености изврпшен је тек онда на једном човеку кад он уме да се изражава усмено и писмено у обиму својих потреба, кад уме да чита све што му „долази до руку у пословима с приватним, општином и државом, кад чита књиге које користе његовом раду, кад све то лепо ра-