Učitelj

7742 УЧИТЕЉ

Но ово су све ствари које се могу изводити на разне начине. Не би рђаво било учинити покушаје у овоме у неким крајевима, па на искуства, које би се с науком удружило, скројити програм.

М.

Србија је, ваљда, најсиромашнија у дечјим листовима. Голуб, "Споменак, Мала Србадија и Ђачки Напредак су дечји листови, које, „сумњам, да и 'љ ђака зна. Неко зна овај или онај лист; све ни један ђак. Па и кад би почели говорити о уређивању ових листова, имало би се доста рећи. На овом месту само да констатујемо да ти листови животаре и да их је мало; мало су били у старим гра"ницама а сад у проширеној, мало би било кад би их три пут више "било. У нашим већим културним центрима као што су: Београд, „Скопље, Битољ, Ниш, Сарајево, Цетиње, Загреб, Нови Сад, Ду"бровник ит.д. требало би да излази по један лист, који би хватали "корена широм Српства, јер утврђивање о народној свести и одолевање туђинској најезди треба да хвата корена у народу преко „деце, омладине. На омладину се утиче речју и књигом. Зашто онда да ми из тих центара наших не зрачимо добротом, знањем, писме-

ношћу кроз све крајеве српске у душе све деце наше где му драго –

налазила се она7!

Поред тога што немамо доваљно дечјих листова они нису ни удешени тако, у колико их има, да буду за млађе и старије ђаке. "Оно што треба старијем ђаку, оно што он може да разуме, — не треба нити разуме млађи ђак. Људи који су пратили духовни развој детета нашли су да је и схватање слика, цртежа, другоја"чије код мање, но код веће деце. Док велики схватају и слике

догађаја у групи, радњи ит.д. ту мањи теже схватају и простије -

ствари. С тога би требало поћи и у том правцу напред и удесити „лектиру за млађу и старију децу. То је поступност тако потребна за постепено увођење деце било у народно-привредну литературу, или у књижевност у опште. Нама не треба да стоји на путу ништа за извођење овога задатка. Многи, добро уређени дечји листови само би помагали напредак у томе. Једино што се у овоме тражи то је да деца заволе читање, књигу. Под таквим околностима и „већи број дечијих листова могао би имати довољно претплатника.

Но дечији листови долазе деци у руке једном или двапут месечно. Деца су упућена да читају књиге које имају у ђачкој књижници. Дечји листови, који у правом смислу треба да буду преставници дечје књижевности, не могу тако стално утицати на