Učitelj

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 743

децу с тога што ретко излазе, што их мало деце прима. С тога је за нашу децу потребно, врло потребно удесити нешто што би нам стално будило интерес и за дечје листове и за књиге, што би била као нека средина, прелаз од књига на листове и обратно. Мислим на издавање дневног листа за децу. Ово би била за нас нова ствар. иначе код других тако стара. Ствар је и врло корисна и врло практична а уз то врло изводљива. Дечји журнал, који би сваки дан излазио, имао би увек велики број читалаца. Он би се растурао у све крајеве Српства и носио би, свакодневно, деци све новости које су за децу од интереса. И он би имао свој фељтон, свој уводни чланак, своје слике, дневне вести, пошалице, привредне, историске и др. чланке, извештаје о разним свечаностима, у опште све оно што би деци давало сазнање о свему оном што се тих дана дешава у нашој земљи и ван ње. Један такав листић, који би врло јефтин био и продавао се на број, ишао би у много хиљада примерака у све школе и стално би будио интересе деце за новости, за кретања, за догађаје и он би се читао. Наравна ствар да би учитељ морао радити, упутити, објаснити и развити вољу деци за читањем. Учини ли се то, савлада ли се и та препона, деца доцније сама траже своје новине, читају их, радују се ис нестрпљењем очекују идући број.

Колико би сласти у настави за децу било, колико“ промене, колико објашњења, мислим излишно је'и говорити. Деца нису свакодневно везана за читанку и друге убенике а поред тога имају разноврсног градива за читање. На овај начин деца би дечји лист, после својих новина, дочекивала као празник. Дечји би им листови с пуно литерарног духа износили све оно што ће их и занимати и бити им од користи. МИ тако полако деца све више и више улазе у дечју књижевност, у читање, разумевање, размишљање о свему, по природна ствар да им љубав к школи и књизи расте, да им се писменост учвршћава.

Сумње нема да ће наша школа морати у интересу наше деце поћи унапред тим, што ће наставни програм бити измењен у духу потреба нашега народа. Наша ће деца излазити из школе с више знања, с више писмености и с пуно љубави према свему што је школино. ИМ тада, држим, неће се десити случај да онај који је школу свршио, кад постане председник, врло мало љубави према њој има. Тада би умео он одвојити инат према учитељу од љубави према школи.

Но за извршење овога великог задатка поред вредних све-