Učitelj

ПРАКТИЧНЕ ПОУКЕ 758

Практичне поуке

Жив. Н. Стефановић, проф. ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА.

(Наставак). 87. Дахтатши или дактатши 2

Неки писци пишу дактати, дакћем. Чак се овај облик нанази и у Вука: дактати, дакћем („Срп. рјечник“, Ш изд., стр. 114.).

Овај облик није правилан; јер у старословенском језику имамо перфективан глагол дљхвти–дљхнаћ (српски дахнуши, бахнем), према чему је у српском језику начињен имперфективан глагол дахташидашћем (упор. дрхтати-дршћем и сл.).

Облик дакташи-дакћем, истина, говори се у народу; зато га је и Вук метнуо у „Срп. рјечник“. Али и Вук налази да ово није правилнији, обичнији облик, јер иза њега стоји „уде дахшаши“ (стр. 114.). Вук није требало ни да га уноси у речник књижевнога. језика, јер се овакав облик не може никако сматрати као књижевни, пошто је и Вук у доцније време свуда уносио х, онде где га раније није писао и где се место тога говоре други гласови. И као што и Вук сматра облике грех, хшети, дођох, буха ит.д. као правилне (тезр. књижевне), а облике: грек, гре и греј, кшеши, кћеши, ћети, шћети, штети, дођог, дођо, буа, бува ит.д. — како се у народу још говоре — сматра као некњижевне, — јасно је да и 06лик дактати-дакћем не може бити књижеван, јер није етимолошки.

Треба, дакле, говорити и писати: дахтати-дашћем, дахтање (а не дактати-дакћем, дактање).

88. Бахнуши или бануши 2

Овај глагол има исти корен као речи Бљућ, БЉХЋМА (оптпо) у старословенском језику. Од тога корена начињене су у српском језику речи: бахнуп-бахнем, бахтати (се)-башћем (се), бахаш (бат).

Место х може се чути у народном језику и к: бактати-бакћем, бакшаши се-бакћем се, бакаш. Разуме се да су ово некњижевни облици, те се у књижевном језику не смеју употребљавати.

Према старословенском језику, јасно је да, по етимологији, у корену треба да стоји х; а они који говоре и пишу бануши-банем,