Učitelj

h

28 Учитељ

зовању сасвим изгуби карактер сшалешкога питања, па постане државно питање. Оно је прешло у руке државних институција, оно се даље креће и дискутује не више као захтев учитељскога сталежа, већ као захтев времена, и не зато да се његовим решењем задовоље интереси једнога сталежа, већ потребе и интереси државе. Питање је стављено на дневни ред, и то у ред најважнијих и најпречих државних питања, и на сваки начин да се неће скинути с дневнога реда докле се не реши.

Судећи по ономе како се ово питање у Чешкој развија има изгледа да ће се оно решити и брзо и рационално.

По саопштењима о раду комисије којој је стављено у задатак рационално решење питања о реформи учитељскога образовања, која обавештења доноси чешки педагошки лист „Коменски“, комисија је доиста ушла у свестрани претрес овога питања. Она је, што је дубље улазила у претрес овога питања све више долазила до уверења да се једно овако питање не може рационално решити одвојено за себе од осталих просветних питања, да се не може извести рационална реформа у образовању учитеља без обзира на остале реформе у државном просветном систему. Већина чланова комисије усво!ила је мишљење оних чланова анкете, који су приликом претреса овога питања у анкети, доказивали да се питање о реформи учитељскога образовања не може решити рационално пре но што се изведе реформа средње школе, а која се реформа захтева од стране универзитетских наставника, а из уверења да ђаци по свршетку садашње средње школе, не доносе довољну претходну спрему за студије на универзитету. Стога комисија држи да ће се најбоље учинити ако се једновремено решавају обадва

питања, и о реформи средње школе и о реформи учитељскога

образовања. Комисија је, изгледа, готова да усвоји овакав закључак: да учење у средњој школи треба свести на шест или седам година, јер за то време школовања ђаци у средњој школи могу добити довољно опште образовање, а на место садања два последња разреда средње школе, да треба завести један нов шип школа, које би по рангу стојале између средње школе и универзитета, које би служале и као средње стручне школе, и као припремне школе за универзитешске студије. Оне би, према томе имале засебне задатке и програме: за техничке, природњачке, педагошке и друге науке. Завршни испит у овим