Učitelj

| | | |

92 _ Учитељ

о

Е ЕС. Катазпска тета: 1.) 7а |ебке арагаје; 2.) Ја шкКи. D. Fiziološka merila: 1.) Za fizičko zdravlje ili fizijološku ·:sposobnost; 2.) Za duševno zdravlje. , Da ukratko progovorimo o ovim fizičkim idealima, ako · uopšte ima iole interesovanja kod nas Srba, Hrvata i Slovenaca та ovako znamcnit? pedagoške stvari. 3 ei Stare egipćanske umetničke mere za telesno razviće nisu. se obazirale ni na pravu sarazmeru fela liudskog. Obe ruke behu često puta načinjene pravo i dužina prednjeg prsta smafrala se kao za običnu meru svih drugih proporcila. Ovo je dalo figuru koja ni na koji način nije slikala pravo telo. Pa i samo lice i glava se konstruisala prema ovoj jedinici merenja — dužini srednjeg prsta. Rukovođen ovakom jedinicom, od umetnika se zahtevalo da stas ili visinu (staturu) svoje figure učini devetnaest puta srednjega prsta; visina pubičkog luka je trebala da bude deset pula dužine srednjega prsta i L. d. Po svoj prilici da produkcija ovake | figure ne beše nalik na pravog Egipćanina | U vezi sa ovim interesanino ie zabeležiti da je Albert Direr | pokušavao uspostaviti kanon sarazmere upotrebljavajući čitavu visinu tela kao stalnu jedinicu. Svaki deo tela nosio je izvesni | stalni frakcijonalni deo ove iedinice. Ovaj umetnički kanon doveo | ie umetnike da proizvađaju ljudski oblik čije proporcije behu druk- | čije od sarazmera pravog liudskog stvorenja.

Drevno jelinsko merilo beše uopšte kompozitno merilo, t. i. figura načiniena od delova uzeta iz individua. Stari Grk beše ме а! розјоуаос аЏеје 1 рођефос па olimpijskim igrama dali su да im se statue režu u. mramor. S toga starogrčko merilo toga prirodno je težilo da pokaže ne samo moć već i gracioznost i kontro]u.

Kroza vaskoliku periodu atinskog vaspitanja merilo. u atletici јазпо pokazuje pojam idealnog tela, Pobeda nikada nije bila na strani iakoga. Stari Grci nisu tako baš pazili na to da nadmaše pređašnje rekorde u brzini ili proste rekorde u. telesnoj jačini. Zbog toga su se njihove utrke obično održavale po noći na grubom pesku, i svaki natecateli nosaše luč u svakoj ruci. Ovi uslovi ne idu za tim da se postigne preterana brzina, već teže da, telu dadu potpunu priliku. Tako iste i u rvanju pobednik ne beše _ | uvek rvač koji bi uspeo da obori prvo svoga prolivnika. Atleta, koji je oboren, često je puta dobijao nagradu ako bi kroza čitavo

4