Učitelj

160 Учитељ

Учитељски испит и завршетак школовања.

По свршетку четврте године пуштени су били на учитељски испит само они који су у резултату годишњих бележака из свију наставних предмета имали добре оцене. A таквих је нас било 29. |

Испит смо полагали пред нарочитим oan Rum којих | је било телико колико и група наука. У сваком одбору су била по 3 члана: један наставник, кога избере професорски савет, наставник дотичног предмета и управитељ

Прво смо полагали писмени испшт. Он је полгтан из Педагогике, Психологије и Историје Педагогике. Тема на учит. испиту била је: „Дисциплина некад-и сад“. Усмени испити су били из. Н. Хришћанске и Црквеног певања, Срп. језика и Литерературе, Историје опште, српске и Земљописа, Педагогике, Пеихологије, Логике и Историје Педагогике, Рачунице с Геометријом и Природних Наука.

'На послетку смо полагали испит из Школског рада. Сваки је имао да напише по једно предавање које је извукао на-цедуљи и да га одређеног дана одржи пред ученицима у Вежбаоници: · За усмене испите имали смо по 1—2 дана за спрему из сваке групе. Питања усменог испити била су истављена на листићима и то по 3 најмање за сваку групу. Та смо питања пзвлачила. Обично су прозивали по 2 ђака па док један одговара други се за одговор спрема. Тражило се да ђак одговара самостално без помоћи са стране и да каже кад је свршио и има ли још шта да дода. Сваки је имао на расположењу за свој одговор пола сата. 1

Они који су пали на усменом испиту из једне или две групе одбијени су на полагање испита после ферија из тих група, а који су пали на испигу из три групе одбијани су на годину дана па су морали полагати изнова цео испит.

Тако исто и они који су пали на писменом испиту одбијави су на годину дана. ПАЗ,

При оцењивању школског рада пазило се како на само предавање тако и на писмену припрему. Е

Од нас 29 пријављених кандидата положило је учиг, испит

гмо 16. што је доказ да је испит био врло строг. Остали сви