Učitelj

518 Учитељ

МУЗИЧНИ ПРЕГЛЕД

Стеван Ст, Мокрањац. Док су бојне трубе јечале; док је земља, у борби за његов идеал, народно јединство, стењала под муклим и тешким ударцима тиранских граната, — он, бард и преморени херој свога народа, лежао је тешко болестан тамо. на југу, у царскоме Скопљу.

И једне ноћи, која је изузетно била тиха, пред бледом дрхтавом воштаницом, затрептао је и његов узвишени дух и прхнуо неповратно у висине,

Провиђење му није досудило да види Голготу своје отаџбине, као ни Васкрс њен.

Векови рађају генија, да га се човечанство вечно сећа, А. он је одиста био геније, апостол и пророк народног јединства. И као што је Ст. Вл. Каћански, својом поезијом, манифестовао заједничке жеље и прорекао потоње догађаје, исто је тако и Ст. Ст. Мокрањац својим „руковетима“ припремио народ за велико дело ослобођења и уједињења нашег троименог народа.

У хаотичном бојном метежу, његова је смрт неоплакана довољно, а његов погреб нечујно изведен. Место да га отпрати помџезна погребна песма, његово је Београдско Певачко Друштво било далеко, и он је испраћен језивим фијуком танади до скопљанског гробља.

Ст, Ст. Мокрањац је рођен 1855. год. у селу Мокрању, близу Неготина у питомој Вељковој Крајини. Још као ђак гимназије привлачио је на се пажњу својом необичном музикал-

ношћу и својим меким сонорним гласом „соп зога па“. Пошто.

је свршио гимназију, уписао се на философски факултет у Београду, и завршио га. Као стипендиста одлази у Лајпциг, где на конзерваториуму добија потпуно музичко образовање. Затим специјално студира музику у Минхену и Игалији. Потом се, 1887. г. враћа у Београд, где постаје хоровођа и артистички вођ Београдског Певачког Друштва. И одмах се опазио његов. благотворни утицај: рад поменутога друштва је основан на националној и уметничкој основи. Из тога је Певач. Друштва, његовом иницијативом постала и прва српска „Музичка Школа“, чији је први директор био сам Мокрањац.

Као репродуктивви умегник, Мокрањац је са Беогр. Певач. Друштвом, на разним турнеима, досегао потпун успех и у

уметничком и у националном смислу. Но, претежвији је његов:

рад на пољу музичке композиције и хармонизације народних мелодија. Он је имао у себи атавистички урођену хармонију народних мелодија; стога је и могао да да дела епохалне и

класичне вредности. Мислимо на његових петнаест руковета.

народних руковета. Оне су овако распоређене:

ла вани а 5

Мрак авва O A Ae. .