Učitelj

Музички преглед 519

[. руковет (мушки збор) — „Из моје домовине“; Il, 5 (мешов. збор) — „Песме са Косова“; |. 9 s » ) — „Из моје домовине“; М. x (513. » ) — „Мирјано“; М. 5 (>: „ ) — „Из моје домовине“; NI » ( » » ) 255 „Хајдук Вељко“; VII. ;j iq; „i ). — Песме из "Србије > УШ. + 6 и) => Песме «са Косова IX. | (бе5 +) 55 ИЗ Неће горе“; Ki ŽLATBQA боци > Or. Je OxpuHMarı XI ~ (6ов, „ ) — „Из Битоља“: XII. # (6. „ ) ==" „Са Косова“; ХИ, - с „ ) — „Из Србије“; ХМ. : i „ ) — „Из Босне“; ХМ. ( „ ) — „Из Македоније“.

»” »”

У њима је он умео својствено да изврши психолошку и логичку асоцијацију: садржине, мелодике и грандиозне хармоније, модерне и у исти мах националне,

Даље, вредна је помена у стилу Усћегта изражена на националном мотиву, добро позната песма: „Козар“, за мешов. збор. Тај је мотив контрапунктски савршено обрађен.

Од ствари за соло певгње, с клавирском пратњом, најпозаатија је „Лем Едим“; али ми бисмо рекли да је по уметничкој обради далеко јача, мања позната балада „Три јунака“.

Од прворедне је важности и његов рад на црквеној музици. Његов „Осмогласник“ и „Пјеније“, зналачки су израђени. А шта тек да речемо за његову „Божанствену службу“2! То је литургија за мешов. хор, чисто израђена на основи црквенонародних мотива, али тако лепо да је његовом обрадом постала у правом смислу уметничко дело првога реда. Познати руски композитор Ребиков рекао о њој: „Первокласнаја работа“.

Мокрањац је успео том литургијом да потпуно споји, у нежном и чистом стилу, неокрњене црквено-народне мотиве, са уметничком хармонијом и лепим контрапунктом, те наси нехотице подсећа на чистоту стила једнога Палестрине.'

у = - * Својим радом, Мокрањац је несумњиво постао најмар-

KkaTBuja yMeTHHuKa NipMpona, Ha CJICBEHCKOM MYy3MHKOM пољу, и

" Ђовани Ппјерлуиђи-Палестрина. Талијански композитор, реформатор црквене музике. Композитори т. зв. „Нидерландске школе“ су ишли тако далеко у контрапунтској обради :;рквене музике да су само гледали да задовоље техничку виртуозност композиција, не обзирући се на смисго и природни стил црквених мелодија. Резултат таквога рада осетио се ускоро. Народ се почео туђити од црквеи оне су почеле остајити правне. То је нагнако више римокатоличко свештенство да на Тридентинском Сабору, 1563. год. повери Палестрини реформу црквене музике. Он је потпуно успео и створио је свој стил, чија је карактеристика: проста хармонија, смерност и топлина у музици, То је Палестринин стил.