Učitelj

"О васпитању код примитивних народа 543

«в. прошли чланак, стр. 472). На Гренланду је васпитање деце

• успевало без телесних кавни, али у претњи, да ће им се зли духови осветити, налазиле су мајке средства да непослушну децу доведу у ред. Тако и у многим другим племенима. У Европи го средство није такође непознато. Примере за то не треба, мислим, наводити.

Несумњиво је да ми ту имамо пред собом један васпитни рад у ширем смислу, али не налазимо разлог, да се притом товори, ма и опрезно, о намери и систематизовању. Узрок тим појавама треба у последњој линији тражити у религнји и обичајима, који су с њом везани. Ми тиме прелазимо на пресудан „фактор за васпитање не само код примитивних него и за тзв народну педагогику културних народа. Пешел у свом помену"том делу (Уб кегкипде, стр. 265) вели: „И ако се религиозни покрети у човечјем друштву појављују много раније него разликовање између доброга и зла, дакле потпуно независно од доцнијих моралних закона, ипак се прописи за људе изводе из заповести и захтева божанства, чим се помоћу строгих начвика уреди општење међу члановима једног истог племена и од тог преокрета постаје религија оно средство за васпитање и оплемењивање, које утиче више него ма које друго.“ Иако „се овом мишљењу Џешеловом у оваквом облику не сме при•писивати тачност и велика дубина, ипак нам оно показује кослика је животна заједница и њен душевни живот од пресудне важности по васпитање, Религија је само израз тога живота. УУ том смислу треба разумети и речи 5сћи е-а: „У томе, што сдивљак рспски стоји у моћи свога мокисо (фетиш) и свога за„вета, лежи велики педагошки елемент фетишизма“.:

Да се у овом правцу дође до поузданијих закључака, по"требно би било још много опсежнога и брижљивога истраживања. Из појединачних, скоро увек узгред само учињених напомена о васпитању, које сам у разним делима о примитивним "народима наилазио, ја сам добио утисак да би поређење васпитних односа код тих народа са такозваном педагогиком кул"турних народа морало несумњиво дати драгоцене резултате за

модерну педагогику. Тај опсежни, с великим тешкоћама скоп"чани посао захтева много радника, времена и труда.

t Fritz Schnitze, Der Fetischismus, Leipzig 1871, стр 123: > Покушај ]. Миодраговића с његовом а Ела педагогија у Срба“ хније стишао даље од скупљања материјала за васпитне прилике у нас.

2%