Učitelj

Школска администрација 125

"читају се редом, у место у вези са осталим наст. предметима 'и према годишњим временима.

Декламовање. Једну декламацију не уче сви ђаци, већ сваки другу; не учи се декламовање слушањем већ читањем

из књиге; не објашњава се садржина; не узимају се за декла-мовање и празни чланци из земљописа, историје, лепи описи

народне песме, приче, пословице, загонетке; не декламује се

природно, већ се обично виче,

Писмени састави: У опште се поклања мала пажња; ђаци не умју правило да препишу из књиге какав прозни чланак

да на средини ставе наслов, да пазе на употребу великих

слова и знакова) или песмицу (не пишу ред испод реда), грешке се не исправљају, или их исправљају сами наставници у место ученици.

Писање и цртање. Стара школа у овом позледу давала је много боље резултате, јер се много више писало него сада.

„Многи и немају потребан писаћи материјал (за то сам поред

свих замерки, за камене таблице: пиши-бриши). У колико се и пише, без надзора је. На прописима се не пише од линије

до линије, већ се негде не дође а негде пређе линија; а кад "би се на ово обратила већа пажња, онда би се писало полако

и лепо. Обраћао сам наст. пажњу да им ниједан час не прође

са да при крају деца што не напишу или нацртају.

Рачун. У опште узев српски се језик правилније и са

"више успеха предаје него рачун. Са малим изузетком рачун

се предаје по видовима, једна по једна рачунска радња — од-

"војено у место десетичним групама: прво упознавање бројева

по групама па онда рад са по две рачунске радње једновре-

„мено и поступно, сабирање са одузимањем а множење деле-

њем. Не почиње се и не задржава довољно на количима и

„рад са стварним задацима на очигледним средствима него се

одмах или убрзо прелази на усмено рачунање и махом с голим бројевима. У старијим разредама одмах се прелази на писмено рачунање а занемарује се усмено. Не упућује се за-

датак на све ђаке него на једнога; један се много пита. Код

писменог рачунања не обраћа се довољна пажна на логичну страну, при постављењу рачунских радњи ђаци лсгички не

говоре већ погађају: ја ћу да саберем, помножим. Не обраћа

се довољна пажња и на формалну страну писменог рачунања,