Učitelj
(Основи за израду наставног плана и програма 103
мењује 2, 3 и 4 друга учитеља — не може се тражити: да он мора и може радити колико би радили 2, 3 и 4 учитеља и савладати градиво колико они могу савладати. То је била и највећа неправда коју је сносио дугошриљиво наш (србијански) учитељ. Надати се да тога више неће и не сме бити!
Што се тиче питања: да ли наставни програм треба да је у општим цртама или детаљисан, постоје разна мишљења. Наше је мишљење да детаљисан програм спушава учитеља у раду, одузима му полет и слободу и везује га обраду баш истакнутих методских јединица а програм у сиштим цртама даје већу слободу и ошвара поље разним покушајима који могу ићи у прилог унапређења наставе. Једино ради контроле рада од стране школских надзорника и оцењивања успеха погоднији би био детаљисан програм.
Питање у каквом односу треба да стоји програм основне наставе и гимназије такође је спорно. Код нас су наши меродавни фактори до сада увек инсистирали на томе становишту да нижа основна школа треба да припрема ученике за тимназију, и то је уношено у све досадашње законе. Међутим у другом свету (у Француској) постоје две врсте основних школа: за децу, која мисле ићи у гимназију и за оне који неће ићи у њу. Основна школа има свој нарочити карактер и специјалан задатак и гимназија може подешавати свој програм и рад само на подлози програма основне наставе а никако се не сме дозволити да основна школа подешава свој програм за гимназију.
На реду је да додирнемо и питање, које је такође у вези с програмом, о подели наставног времена.
Подела наставног времена каква је данас, ушла је у наше ' законодавство, управо пресађена је из западно-европског школског законодавства и уређења, и, ма да је у неким европским државама она претрпела извесних модификација, код нас се одржала и дан-данас онако како је заведена пре толико година. Време је да се и у нас отпочне мислити: да ли је подесна и оправдана с педагошког и хигијенског гледишта овака подела и употреба времена и распоред часова рада преко дан или би требало у томе погледу чинити каквих рефорама.
(Ово питање је расправљала једна Хрватска учитељска скупштина, а и Београдски учитељски збор, а чињене су и