Učitelj

Zakonita ureditev učiteljske izobrazbe | 625

žšole itd. se določi s posebnimi naredbami, ki obravnavajo ureditev teh šol i |

X. Prehodne določbe. Dokler ni ctvorjeno zadostno število višjih pedagoških šol, prevzemajo strokovno izobrazbo učiteljstva osnovnih šol učiteljišča v zadnjih dveh letih kot 5. in 6. letniku. Vendar morajo prenehati ti nastavki najkasnije. z dnem 31. decembra 1930.

Sakoi pa, ko stopi zakon v veljavo, morajo tako urejena učiteljišča prevzeti dolšnosti določb, ki se nanašaio na višio pedagoško šolo.

'Dim. Đ. Dimitrijević, Beograd.

Učitelji i univerzitet

U novije vreme, a naročito posle rata, kod učiteljstva skoro celoga sveta oživila je težnja da se njihovo Obrazovanje proširi, da dobiju šire naučno obrazovanje na штverzitetu. Oni hoće da po rangu spreme stoje u istoj liniji · за fakultetlijama, da bi i u društvu mogli da zauzimaju javne pojožaje i zvanja i da bi, imajući široku naučnu osnovicu, mogli sa većim poletom studirati društvene probleme i nalaziti im tačne uzroke, prema kojima bi se .odredile i posledice, u koliko je to mogućno. ) :

Zašto traži učiteljstvo da svoje znanje stekne na pe'dagoškom fakultetu? Zar se pedagogija ne uči i u učiteljskim školama? | zar nije dovoljno znanje dobiveno u učiteljskoj školi iz pedagogije? To su pitanja na koja se mora odgovoriti pre no što pređemo dalje na izlaganje svoga gledišta po ovom pitanju.

Problem vaspitanja zanima čoveka valjda još od prvog udruživanja. Prvi ljudi stavljali su cilj vaspitanju svoje dece svakako osposobljavanje za lov na životinje radi održa· vanja egzistencije. U doba nasinog otimanja tuđega, u ·doba opšte seobe naroda cilj je bio veština borenja u borbi radi pobeđivanja onoga, koji se napada. Doba nasilnog usađivanja religijskog učenja stavilo je cilj religioznu