Učitelj

Педагошка зрнца | 349:

Љуб. М. Прошић: „Педагогија излаже npaBHJa M законе, до којих се дошло искуством и размишљањем, а по којима треба васпитавати.“

„Област је педагогикиног испитивања: шта је задатак васпитања; шта смета његову извођењу, а шта олакшава, па да се што правилније изведе.“ —

5. Помоћне науке педагогије:

Н. Румјанцев: „Као што грађевинар безусловно мора знати природу материјала од кога хоће да зида, вртар природу биља које хоће да култивише као и квалитет различног земљишта, лекар склоп и функције човечијег тела, које хоће: да лечи, — исто тако и педагог мора прво познавати човека. као предмет васпитања, а нарочито васпитни објекат — дете, његову природу и законе његовог развића“ —

Д-р 8. Рајн: „Што је за тежака познавање земљишта, то је за васпитача тачно схватање дечије природе.“ —

Габријел Компејре: „Као што лекар мора познавати органе и функције тела које лечи, земљорадник природу земље“ коју обрађује, и вајар особине мрамора који теше и иловаче коју меси; тако исто и педагог не може да буде без познавања закона умне организације т.ј. бев учења психологије.“

„Ко хоће да образује човека, треба да зна психологију:. а ми овде додајемо: ко хоће да васпитава дете, тај треба да. проучи психологију детета.“ —

Сели: „Ми не можемо одредити циљ васпитању, док не објаснимо шта је то потпуно развијена личност са здравим и јаким телом, са здравим умом и карактером, и у колико. оба та реда драгоцених човечијих својстава утичу на то да сваки човек достигне потпун, активан и срећан живот, и да. се прилагоди према друштвеном и грађанском животу. Због тога се ради одређивања циља морамо обратити етици, која. објашњава који се елементи највише цене у личности и карактеру; социологији — која помаже да се добије што тачнији. појам о личности корисној по друштво; логици — која одређује услове правилног. расуђивања; естетшици — која пружа. критеријум за оцењивање литерарних и уметничких укуса“; —

„Ђуб. М. Прошић; „Познато је да се човек састоји из тела и духа; али кад је реч о' васпитању човекову, онда се не мисли на тело и на везу коју оно има са духом, већ на.