Učitelj

560 Учитељ

је нешто мало рађено“), само та је расправа писана на фрацуском језику. То се дете на име родило за време рата међу избеглицама.

И ако дете није у почетку способно да говори, оно је способно да плаче. И тај плач то су први детињи гласови, који су већином самогласници. После самогласника дете почне да тепа. Ту се поред самогласника јављају и сугласници. Дете почне да тепа отприлике после осам недеља. Што је врло важно тепају и глувонема деца. То је доказ да постоји неки нагон, или ако хоћете инстикт за говор. Као што смо мало пре видели први слогови детињи састоје се обично из самогласника. Од тих самогласника прво се јавља а затимеи остали самогласници. Доста доцније јавља се о, и дете, као што је познато у место прст изговара — „пист“. Од сугласника најлакше се према тврђењу психолога изговарају усмени сугласници, као 6, п, и, итд. Затим долазе зубни, а најтеже се изговарају непчани сугласници, на пример: Ђ,Ћ, чи др.

Кад дете тепа, оно не само да изговара гласове, већ што је врло важно и чује их. На тај начин се стварају сензомоторне везе. То је врло важно, јер се без тих веза неби могао да јави говор. У почетку дете спонтано тепа и у стању је да вам подражава само оне слогове, које и оно само може да изговара, а тек око девет месеци дете је способно да понавља и туђе речи. То је врло важан моменат за говор, јер кад дете неби могло да подражава туђе речи код њега се неби могао никако појавити говор.

Тек од онда кад дете изговори неку реч и зна шта значи

та реч, тек тада настаје рађање говора. Детету се може рећи.

читава реченица и оно може да изврши покрет који та рече"ница означава, али оно не може да изговори ту целу реченицу. То значи да дете много пре и лакше разумева говор, но што

%) Говорник је споменуо Д-р Миливоја Павловића проф. чије је дело о посматрању детета изашло на францусксм јез-ку после рата. Међутим у томе правцу је радио уважени професор г. д-р. Вој. Бакић још пре 40 година, Он је вршио проматрање над својом децом још у

~ оно време када се није знало за тај покрет виу Европи ни Америци. један део тих проматрања г. Бакић је саопштио у Учитељу“ за 1921 и 1922 год. а дело о том посматрању деце спремио је за штампу још пре рата и понудио Учитељ Удружењу да га изда али оно то није м гло до сада учинити због тога што нема још материјалне могућности,