Učitelj

ут

Та Учитељ

пила је том јединственом удружењу и тиме показала којим путем и наша држава треба да иде. Она је пошла тим путем и чврста је као каква клисурина. Један део, и то махом хрватских учитеља, није приступио том јединственом учитељском удружењу, мислећи да he одвојени боље послужити своме сталежу и своме народу.

Од тог Конгреса 1920. сваке године држе се тзв. главне скупштине, а сваке треће — конгреси на којима се поред манифестација бира и главна управа Учитељског Удружења за трогодишњу периоду. Такав Конгрес и Скупштина обављени су 8. и 9. августа, т. T. у великој сали београдског Новог Универзитета,

Прва манифестација на Конгресу била је јединство нашега учитељства и тиме и нашега народа, јер се тога дана у Београду нашло ради једне идеје неколико хиљада учитеља из свих крајева наше Краљевине: из Словеније, Јужне Србије, Далмације, Хрватске, Војводине, Босне и Херцеговине и Србије.

Конгрес је отворио председник Учитељског Удружења, г. Петар Вуксановић, једним лепим говором, којим је поздравио другове и другарице из свих крајева наше миле отаџбине, који су дошли у нашу лепу престоницу, да и по шести пут манифестују другарску н сталешку солидарност, љубав према отаџбини и истрајност к служби националним и државним идеалима. Изнео је значај јединствене националне државе и скренуо пажњу Краљевској Влади на доношење јединственог школског закона за целу државу, како би одужила један део дуга према школи и народу, „јер онај дан, кад наши ђачићи широм целе Југославије буду читали један буквар, биће исто тако значајан као и дан после велике и отсудне битке добивене над непријатељем“,

Пошто је Конгрес отворен, послат је Њ. В. Краљу Александру поздрав. При помену Краљевог имена поздравном клицању није било краја. Телеграм упућен Њ. В. Краљу гласи:

„Удружено Југословенско Учитељство, окупљено у драгој нам престоници Београду, да и по шести пут манифестује непоколебиву љубав према своме јединственом народу, и својој лепој и великој отаџбини, хита да Вам Величанство, поднесе изразе своје оданости и своје поданичке верности Кличући: Живео Њ. В. Краљ Александар и Његов светли дом“.