Učitelj

392 Учитељ

našahja i da bi se naučila raditi. Ruso je gonio svoga Emila да radi kao seljak i da misli kao filosof. Bazeđov je u svome zavodu imao radionicu, gde su Se izradjivale stvari od drveta i hartije a Komenski je tražio, da se nastava i vaspitanje zasnivaju na dečjoj radljivosti. Džon Lok je zahtevao da svaki dženilemen nauči po jedan sanat, ali deca i po dva zanata. Ciler je medjutim smatrao da nastava ručnog rada ne pridada pravom vaspitnom idealu, pošto se odnosi na jednu specijalnu stranu života, ali da ipak dopunjuje opšte obrazovanje.

U novije doba ideja o školi rada naišla je na. masu pristalica. Čuveni nemački pedagog Vilhelm Lay preporučivao je školu sa akciju (Tatschuhle). Pabst opet iznosi, .da središte škole rada mora da čini radna nastava, ručni rad, ali ne u užem smislu već laka nastava koja pruža derelu prilike, da vežba svoja čula i da posluje svojim organima. Gaudig takodje zahteva uvodjenje ručnog rada u školu i iznosi, da glavni karakter škole rada treba da buđe u slobodnom, samostalnom radu učenikovom, u njegovoj

„Samoradnji.

Nekada ućitelj sa bavarskih planina a sada profesor univerziteta Djordje Keršenštajn publikovao je još 1905 god. „Evoluciju dara crtanja“ kao plod posmatranja pola miliona crteža minhenske dece. Ta studija dovela je pisca do slavne teorije o školi rada, koja je danas ideal mnogih. pedagoga i koju je on naročilo izložio u svome delu „Begprif der Arbeitschuhle“, Tako je on tražio, đa svaki ućenik izabere po jeđan zanat prema svojim sposobnostima i da se tako pripremi, za docniji život ali tako, da takva škola rada ipak ne bude zanaiska škola. Svaka škola treba da ima svoje radionice, ne samo radi toga da učenici steknu razne veštine, ne samo zato da sačuvamo u našem narodu naviku na rad, ne samo zato da haučimo decu dobro deljati, testarati, bušiti, šiti, ikali i kuvati, ne samo za fo da se deca naviknu voleti proizvode svojih ruku već i zato, da vaspitamo ljude, koji će dostojno služiti socijalnoj zajednici. Tako po njemu ručni rad čini osnovi celokupnog obrazovanja i bez njega je svaka škola rdjavo organizovana.

Današnje pristalice škole rada mogu se podeliti u dve grupe. Prva grupa traži, da ručni rad bude osnov celokupnog vaspitanja i obrazovanja. Druga grupa opet laži, da ručni rad bude zastupljen u školi, ali samo kao sredstvo opšteg obrazovanja. U svakom slučaju mi smo ipak još vrlo daleko od konačnog rešenja pitanja