Učitelj

Страна књижевност 309

тада је њен систем узео толиког маха, да се слободно може рећи: Америка је колевка система Монтесори.

Горњу књигу саставила је једна нарочита комисија при бироу Међународног савеза дечјих вртова и то као руководство за забавиље. Она претставља мешавину једног и другог система, али је израђена добро. Комисија је нарочито желела, да књига буде приступачна свима земљама као и најсиромашнијим општинама и то је паметно. Она није заборавила оно правило, да свака нација има своје карактере као што и свака зона-има своје продукте и да према томе организацију забавишта треба удешавати према економским, физичким, социјалним и осталим факторима сваке земље.

Књига је подељена на ових седам одељака: општи поглед, изучавање природе, ручни рад, искуство, језик, литература, музика, игре и забаве. Сваки је одељак разрађен добро и на крају је изнета и богата литература из сваке области. Историјски развитак забавишта је изостављен и то је један велики недостатак.

Дело је преведено на руски језик још 1924 године и данас служи као руководство свима руским забавиљама. И код нас се може набавити преко Свесловенске књижаре у Београду за 30 динара.

Радиша М. Стефановић

Га зепоја деј зогдаотин. (Школа глувонемих). Каззеопа Витез ћаје. Зјепа 1929. Еа оте К. Та ико Репдоја. Цена 25 лира годишње.

После доласка фашиста на управу у Италији је Ђовани Ђентиле извршио реформу целокупне наставе почевши од забавишта па до католичког универзитета. Та је реформа обухватила установе за абнормалну децу на тај начин, што је школовање абнормалних постало обавезно. У томе циљу данас постоје око 60 института у којима је прикупљено око 3500 ђака и у којима ради преко 400 наставника и наставница. Кад се-има на уму, да у Италији има преко 50.000 абнормалне деце, онда је тај број института врло мали, али се ипак мора признати, да је Италија у том погледу учинила више од осталих земаља. Поред учитељске школе за слепе и учитељске школе за глувонеме, сваке године приређују се курсеви у циљу обуке наставника у том правцу и у циљу пропаганде за ове мале несрећнике. Читава литаратура развила се из те области и многи педагошки раденици одали су се искључиво изучавању абнормалних. Чувени психолог Ђулио Ферери написао је неколико дела из домена абнормалних и због тога постао научник светскога гласа. Марија Формиђини у својој „Дечјој психологији“ описивала је поред нормалне и абнор-