Učitelj

: |

392 У ч истае

МА Па НЕ

то питање сви су другови Словенци ћутали. Међу тим посетиоцима био је и друг Штрукељ. Кад се вратио са те екскурзије он је у »ЗТоуепзкот Џефеци« проговорио ито против тен такве реформе. По њему у њој је много театра и лепих речи.

На ову критику одлучно устаје друг Егпез! Мгапс. За њега је тај корак друга Штрукеља нелојалан и недоследан чиме Педагошкој централи није учињена никаква услуга и против таквих корака ваља се борити. -

Уз ове идејне чланке чији садржај маркира покрете међу словенским друговима од интереса су многи лепи чланци из наставе и ван школскога рада учитељева. Немајући места за све њих да истакнемо чланак из родитељских кругова: Нова школа и реформа науке. Писац Јапко Статроусап констатује све форме утицаја цркве на дечју душу од утицаја њених првих заједница па до данашњега момента у коме је црква пришла капиталу и тиме против себе изазвала цео раднички покрет. Тако је сила, вели писац, родила отпор и радништво је отишло у борбу за своја права. У тој борби непомирљивост између рада и капитала је очигледна и из тога факта ниче потреба да се реформа веронауке намеће.

А каква треба да буде та реформаг -

По мишљењу писца предавање веронауке у првим разредима је савршено некорисно. Учење вере се ништа не разуме и чим се школа сврши уџбеник веронауке баци се у ватру, јер" се није ни разумевао. Међутим данашња деца брзо зру. Пред. њиховим очима старији живе неморално чији неморал појачава оскудица у добрим становима. Зато је нужно, по мишљењу писца, да се реформа веронауке изведе по принципима Нове школе. Затим ваља децу водити филму, водити иху болнице где су бедни и Христова начела доводити у везу с тим акцијама. Тај пут би, вели писац, водио децу хришћанској добродетељи и социјалној правичности. ~

Леп је стручни чланак Етапје Еиршка о лепоме писању као наставном предмету; Арпа Сеђшага о ђачкој саморадњи у модерној школи; недовршен чланак Марије Доленчеве 0 самоуправи учитељства у школи ит. Д, пл.

Осем тога Белешке у Ророники су не само из живота словеначких школа већ и из школа осталих народа те дају битне моменте школства код многих народа. Кад се томе дода леп избор књига које се у Ророники приказују онда смо ми у праву завршити с оним, чиме смо почели, да је Роропик верно огледало схватања педагошких проблема код наших. словеначких другова. Зато га препоручујемо.

Драг. М. Михаиловић