Učitelj
420 Учитељ
праксу руководе директори учитељских школа. Новији програми преносе ту дужност на наставнике методике. Тог је свакако боље, јер је директор учитељске школе био назочан само у оним наставним сатима, у којима се практично радило у вјежбаоници и код различних реферата о тим практичним радовима, а нијесу били назочни код теоријских објашњавања, нити код хоспитовања и тако нијесу они имали преглед цјелокупнога рада, па нису ни могли да у њега потпуно уђу. Но кад то мјесто данас заузима наставник методике, треба да му се даде и одређено мјесто у учитељском збору вјежбаонице и то такво мјесто с којега би могао да има утјецај на наставни рад у вјежбаоници. Без тога бива, како се оно каже, да баба друмом а дјед шумом. Директори имаду на тај рад врло знатан утјецај и зато су они могли много лакше да руководе школску праксу, него ли је данас могу да врше наставници методике. То је питање од пресудног значења а ријешит би се могло најгодније тако, да учитељи вјежбаоница буду чланови учитељскога збора учитељске школе, да се одржавају заједничке сједнице, у којима ће се рј шавати питања рада и у учитељској школи и у вјежбаоници споразумом читавога колегија.
Од организовања вјежбаоница и радника у тој врсти народних школа зависи успјех практичнога образовања учитељских приправника за наставнички позив.
Већ је речено да књиге, из којих ће ученици учитељске школе упознати опће принципе обучавања (дидактике), треба удесити као руковође с упутама за нарочишо посматрање школсЕога рада. Исто тако ваља и књиге намијењене изучавању специјалне методике израдити као збирку упута и примјера за извођење рада у школи.
Док су досадашње дидактике биле увијек врло далеко од тога, свако ће на први поглед опазити, да су књиге за специјалну методику биле редовно знатно ближе томе захтјеву. Но и поред тога требало би их преудесити и, да тако речем, још већма конкретизовати. То би преудешавање по моме мишљењу требало провести тако, да оне буду у складу и са савременом наставом у нашој школи (народној) и са напредном наставом у таквим школама других културних народа, Основне замисли о томе требао би да одреди наставни про-