Učitelj

426 Учитељ

У кући влада болећивост с попуштањем, сентименталност с недостацима. Има особина које се морају штедети, да се не би и сувише близу пришло личности која се ствара, да јој се не би одузела њена карактеристична оригиналност. Завладала је попустљивост према жељама и прохтевима, расположењу и случајевима. Природа се мора пустити да проживи, јер се противстајањем и забранама повећава јачина похоте и васпитаник постаје безобзиран, ако педагог не престане с употребом принудне силе. Тако и у школи: и овде, услед притиска јавног мњења, преовлаБује тежња, да се циљеви редуцирају и рад смањи и олакша. Наравно, ученик треба на крају све да зна и може, али то мора бити постигнуто без напрезања са његове стране. Задатак је учитеља, да му то знање неприметно улију у главу; без много школских часова, без домаћих задатака, без испита који би нежно биће могли да узбуде, васпитаник треба да се нађе на крају свога школовања са поседом свих способности и капиталом жељеног и потребног знања. Управо, наставну методу треба тако упростити и усавршити, да се знање свакоме само по себи улије. И «сад, ако се то не постигне, криви су учитељи, јер ко би други» Ученици, свакако, не могу да се повуку на одговорност, што, васпитавани без умешности и разума, одричу послушност.

· По готову, могло би се од данас завидети омладини и зажалити за тим, што и наша младост није пала у овом срећном „дечјем веку", у коме деца увек имају право, а родитељи и учитељи никад. А како смо строго ми држани. Кад се покушавало, да се код куће спроведе сопствена воља против родитељске воље, тад нам се говорило: самовоља ту не помаже, она мора бити сломијена. МИ кад у школи није ишло све како треба, тад није био томе узрок учитељ или наставни програм и пренатрпаност, већ недостатак у личној вредноћи, пажњи и доброј вољи. И кад смо имали да сносимо последице због свога недовољног "рада и труда, нико нас није тешио саучешћем због „незаслужених“ испаштања; ако би покушали да се претставимо као мученици и крстоносци, сваки би нас исмејао.

Али чудновато је, како су парадоксалне последице овог супротног система, примењеног на душу и расположење омладине. Данашња омладина, као продукт нежног, благог, еластичног и "попустљивог васпитања, осећа се као несрећна, згњечена, злостављана ч отуђења, док је раније строжије поступање прим-