Učitelj

Сентименталност у савременој настави 427

љено са спокојним стрпљењем, па чак и са веселошћу. Никад нам се није чинило, да би нас требало сажаљевати, док је данашња омладина потпуно незадовољна животом, и ако бива мажена саучешћем са свих страна а њене патње величане и светковане. Данас се свуда сусрећемо с позом великог мономана, који мора да иде кроз свет као несхваћен и довољно нецењен, чије радости и патње за просечног човека — васпитачи џи учитељи су увек просечни људи — остају вечито непојмљиве.

Ниче је за нашу савремену омладину симбол ове интересантне појаве „поза несавременог", а то је за њу непобитан доказ, да је она за нешто узвишеније рођена. Генијална природа по њој предестинирана је за борбу, опозицију или за усамљеност, а веселост и задовољство у животу карактеристика је нижих и просечних духова.

Рекох, да су последице парадоксалне. Или можда није тачно Да ли је збиља природна последица размаженог васпитања, што се омладина осећа слабом и патничком, болесном и вечито незадовољном2 Природно је, да дух времена није непознат омладини: и она чита педагошке часописе, она гледа бедне фигуре својих васпитача и учитеља на бини или у романима карикиране, она се опија сликама малих хероја који у првом или другом разреду агитују за отпор против тираније, организују се и побеБују или као трагичне личности пропадају. Како да не буде омладина незадовољна, кад се стварни живот коси са њеном фантазијом2 Како да се не осећа достојном сажаљења, кад је остављена на милост и немилост таквим људима, који јој се тамо тако страшно претстављајуг Сладуњаво саучешће ствара патника, и од овога нема ничега истинитијег. Дете, које се мало убило, али

дуго ћутало, почиње да плаче тек онда, када распланута нежност теткина почне сажаљиво и тужно да распитује, где му се и како · десила та несрећа. Паметнија мајка не пита, него одмах скреће дечју пажњу од болне тачке на нешто друго, и цео процес је у миру свршен.

И ето, зато сам мишљења, да се треба вратити к едисано · зЕтепџа, ка озбиљном и строгом васпитању ранијег времена и једном квитирати с тим апостолима преоптерећености и размажености. Три велика императива су вечите звезде водиље правога васпитања: Научи се да слушаш! Научи се да радиш! Научи се да себи ускраћујеш и да своје прохтеве савлађујеш!