Učitelj

434 Учитељ

приписује кривицу. (Напр.: „ја сам подерао одело о један ексер и рекао сам, да се оно само поцепало“).

Веће дете (од 10—15 г.) лаже, кад се његови ново пробуђени интереси и жеље не задовољавају од стране његове околине. Таква је лаж због забране читања извесних књига и тајних посећивања кина, у добу пубертета због тајних састанака на улици или иначе у каквој прилици због недовољног разумевања његове развијене личности од стране родитеља, због разноликости погледа. (Напр. једна изјава гласи: „ја живим већ у ХХ веку, а моји родитељи су још из ХАХ века и ја морам лагати, да би кришом стечена знања о сексуалном животу, 0 религији, о социјализму итд. прикрио“).

У школи је страх од рђавих оцена, а особито непопуларност учитељева проузроковала његовом строгошћу, неправедношћу, недовољним разумевањем, понајчешће мотив за лагање. Ова последња околност има и ту последицу, да, — како то деца наводе — у школи више лажу него код куће, код родитеља.

Како се сад односе деца према својим лажима, које су она изрекла2 Било је ту деце, која наводе, да њима савест није давала мира, да их је мучила, чак и кињила, али већина деце је: изјављивала, да се она или нису нимало због својих лажи кајала, или се нису стидела, или да су се каткад кајала, каткад не. (Ове околности показале су се као практичне сврхе, корист, коју је допринела понека лаж. Напр.: „ја се нисам кајала због своје лажи, јер, кад бих рекла, да нисам написала задатак, онда бих добила рђаву оцену“.

Најчешћи разлози, због којих се кајало за лаж, били су личност васпитачева или учитељева: „Ја се стидим од личности, које ме воле и мени поклањају своје поверење“.

Ови овде наведени само у општим потезима резултати испитивања доказују, да неисправни односи родитеља и учитеља према деци проузрокују у крајњој линији лажи код деце. Овај однос није заснован на узајамном поверењу, на поштовању индивидуалности детиње и стрпељивости од стране васпитача, већ на захтеву стриктне послушности од стране детета.

Васпитачи се појављују према деци у улози јаких према слабима, у детету виде они одвећ мало личност, с којом се мора рачунати и којој се мора допустити извесна самосталност у раду.