Učitelj

Гразерова педагогика 439

ћЋење»“ — Основа све наставе треба да је језик и основна настава има да почне давањем појма о језику. Читање није никакав засебан предмет и треба га узимати упоредо с писањем.

У школској организацији Гразер је заступао три типа школа: основне, средње и велике (универзитети). Школе треба да буду „јавне, опште, државне установе“, а учитељи непосредни чиновници државе. Надзор треба да је државни и да се врши само од лица, која за тај посао имају потребно стручно знање.

Ако ово неколико набацаних мисли и настојања Гразера, поредимо са садашњим педагошким тежњама видећемо, како се велики педагошки принципи провлаче кроз столећа као црвена нит и да је у данашњем хаосу педагошког врења потпуно на свом месту захтев, да се учитељ мало позабави историјом педагогике. „Велике мисли васпитања знају се и примењују већ хиљадама година. Прилагођавање нашем времену и на наше прилике, то је све, што појединац може да учини, ако изузмемо ствараоце и проналазаче“.

Цв. Ђ. Поповић

– _ НАСТАВНИ РАД

Обрада географије у основној школи — с обзиром на управну поделу државе") — |

Пред београдским и пред подринским учитељским зборовима Јован Телебаковић држао је интересантна предавања о изграђивању карте Краљевине Југославије. Али, семе добро пало је на пут и није никаква плода донело, Земљопис. се предаје као и пре 30 година. Но има наставника приврженика тзв. школе рада, који изграђују разне врсте делимичних карата и објеката, и уводе својим радом новије педагошко-методичке манире. Навике наставника, као и наш наставни програм, ограничавају слободу испитивања и изналажења савршенијих поступака и формирању методских јединица у настави. Још није начисто изведено: по коликим просторијама и којим редом ваља изучавати географију своје домовине. Она је у нас обрађивана по окрузима, па по речним сливовима, па по погорјима, а сада по геграфским

1) Мишљење г. Вујанца, које је ош. изложио у Друштву београдских учитеља.