Učitelj

440 не

+

областима, али сама суштина није нимало измењена, иако је наставни програм поставио циљ земљопису: „Познавање географских прилика отаџбине и њихових утицаја на човека. Буђење. љубави према отаџбини“. Леп циљ, али према њему наставна грађа није ни одабрана ни најразложније распоређена. А како је Закон о називу Краљевине и о подели на управна подручја учинио поделу државе Југославије на 9 бановина и једну управу града, настала је потреба, да се о географији у осн. школи мало. проговори, тим пре, што је у изгледу израда новога наставнога програма. Ствари треба нешто јаче расветлити, како наставници не би долазили у недоумицу, а да настава у нашим школама буде што једнообразнија у својим битностима.

Подоста наставника мисле да географију треба предавати по управним државним деловима, и зато ту ствар треба нарочито проучити. Земљопис се може проучавати са гледишта историског, климатског, привредног, саобраћајног, насеобинског, националног, верског, етнографског, геолошког, културног, речног, планинског итд. Али ниједан наставни предмет не поводи се толико за управном поделом земље, колико је то случај са географијом. Под тим утицајем и наставни програм јако се вије. Он нпр. Лику и Срем ставља у једну методску и географску јединицу, иако та два предела немају никакве сличности и јединства географских квалитета, али су у једној управној области били. Програм је поделио државу на 8 географских области.

Свако разлагање треба да буде колико толико поткрепљено мишљењима познатијих и јаче истакнутијих мислилаца, па ево шта каже Дистервег о задатку географске наставе: „Ученик треба да се упозна са географским положајем домовине, с њеном величином и особинама њене површине, с њеним природним производима, — једном речју, да је проучи у свима њеним односима у какве долази“. Даље вели: „Прелазећи од познатога непознатом могу се ученику дати појмови о граду, о држави, о народима са њиховим начином живота и њиховим узајамним односима“. — Спенсер о настави уопште каже: „...Да задобијање знања ба више пријатно и примамљиво него тешко и одвратно,

" захтев који се наслања на више или мање јасно опажање...; да права настава буде забавна и да свака настава буде примамљива“. А ово опште Спенсерово гледиште свакојако односи сеина географију. — Карло Ритер још пре читавог века вели: „Ваља дати претставу о земљи, њеним природним и вештачким производима, о човековом и природном свету, и све то претставити као целину делова, који један од другога зависе... Земља и њени становници су у најтешњој узајамној вези. Земља утиче на становнике а ови на земљу“. — Д-р Душан Рајчић вели: „Задатак је земљописној настави да упозна ученике са земљом у односу њеном према човеку и осталоме што на њој живи, и према телима у васиони. Од многих пак наставника чује се: најважније