Učitelj

Обрада географије у основној школи 443

сама предмете сравњују и пореде и да на њима изналазе сличности и различности. Затим ће доћи и ђачко сопствено стварање и рад тако, да ово моторичко васпитање допуни детету сензоричко образовање, да се тако здруже знање и вештина и умење, да дете собом буде синтеза свега што је научило и свега за шта се оспособило.

Из досада реченога види се у чему је географска грађа, да је она и у предметима а још више у условима живота.

Наставни програм, сасвим правилно, у циљ географске наставе ставља: познавање географских прилика отаџбине и њихових утицаја на човека. Али у појединостима опет није одређен и одлучан, не стаје потпуно на то гледиште и не гледа државу као целину, но је распарчава на неке мање и веће јединке, а назива их географским, и њима подређује политичке јединке. Он вели: Област југословенских Алпа (Мариборска и ЈЉубљанска Област), или Област Панонске равнице (Бачка област, Београдска и Подунавска с леве стране Дунава). Види се јасно да више нагиње географским но политичким поделама државе, али свака мешавина уноси пометњу и разнолико тумачење. Али он тражи да се из мањих географских јединака синтетички изведе цела 'област па од ових држава. Но програм то прописује за ТУ разред а у Ш разреду и нема помена о целој домовини, а то је, на сваки начин празнина и штета на више страна.

Па које су то мање географске јединке од области, одн. "сада бановинаг Пошто програм прописује у јединки учење о по"ложају, рељефу, водама, клими, производима, становништву, пу-

товима, насељима, знатнијим местима и културном животу, то би се морало сматрати као мања јединка барем један управни срез или школски завичај. И, по овом пропису, у београдским оси. школама, у географској области планина Западне Србије, морало би се учити поред шест квартова града Београда још неких 280 срезова. И наставник мора нпр. у сваком срезу Војводине говорити истоветне ствари по тридесет пута, јер је тамо у свим срезовима скоро истоветна и насељеност и култура и насеља и народ и вера и производи и клима, па чак и рељеф и воде. А зар је то забавно, занимљиво и примамљиво2 Зар то није досадно до кулминације. Судећи по гласу неких уџбеника, дете Ш разреда у Београду треба да запамти више од -650 имена река, градова, планина..... .

Ако би пак Југославију поделили на десет наставних јединица према девет бановина и управи Београда, онда би се морали Запитати: да ли нпр. имају каквих год географских веза и целина Бока которска и Примор је са Студеницом и Старим Влахом, и да ли се ту може поставити узрочна веза и узајамност географских објеката. Затим би се нпр. Дунав изучавао и помињао у три, а

"Сава у пет бановина, и искидале би се ове реке на траке, које за "себе не значе скоро ништа у наставном погледу, а кад би се оне.