Učitelj

О методи 9

Питање је да ли би Хербартова педагогика доживела друкчију судбину од његове философије, да је она од већине његових присталица проучавана из дела самога Хербарта и да није одмах, у самом почетку, измењена основа, на коју је он њу поставио. Заслуга за ову измену припада у првом реду Цилеру, главном коментатору Хербартовом, а потом Рајну. За темеље Хербартове архитектонске конструкције педагогике, као што смо нагласили, довољна су била два саставна дела: пет непроменљивих моралних идеја као сума једне апсолутне моралности и основа за добијање васпитног смера, механизам претстава као база за један потпуно одређени поступак за остваривање тога смера.

Први део Цилер је даље разрађивао а по њему и остали следбеници. Хербартово схватање морала, мада показује тежњу за апсолутношћу, ипак је било подесно за прилагођивање. Садржина оних пет појмова, који су истакнути као моралне идеје, могла је према различитим схватањима бити различито и одређена. Други, психолошки, део Цилер је допуњавао, прилагођивао ондашњем психолошком сазнању. То прилагођивање није било тешко. Психологија елемената, обрађивана на физиолошкој основи, била је на врхунцу свога развоја. Принципијелна разлика у схватању није ни постојала. Доследни логичар, Хербарт, усвајао је један психички елеменат („претстава“). Његови следбеници су одмах увидели да између „претстава“ код Хербарта и „чистог осећаја“ код Вунта, носиоца тобож потпуно супротне, физиолошке, емпиријске психологије, нема разлике, али у исто време нису нашли разлога да не примеи други психички елеменат Вунтов „просто осећање“, јер им се то учинило управо неопходно за објашњење извесних делова Хербартове конструкције. Хербартов појам „изтерес“, врло важан, управо пресудан за успех у настави, био је сасвим недовољно објашњен од њега самог. Позајмљени други психички елеменат учинио се следбеницима подесан за објашњење и они се нису обазирали на то да ли он пристаје уз строго логичку конструкцију Хербартову, који за такву недоследност не би био способан.

На овај је начин педагогика Хербартова остала и свима својим деловима архитектонско дело првога реда. Оно није више изгледало страно, необично ни онима који би, да су изво-