Učitelj

10 Учитељ

ђења тога дела проучавали например онако како је Хербарт обрађивао своју психологију (помоћу математичких формула) морали видети и његову немогућност.

Поређење васпитачевог посла с послом архитекте није случајно. Оно одговара потпуно схватању душевног живота како код Хербарта и његових присталица тако и код Вунта и његове школе, те се с њим често сретамо код свих. Јер душевни је живот по њима продукт спољних утицаја и резултат комбиновања психичких елемената под тим утицајима, Васпитач може према томе да утиче на развитак душевног живота према плану, који себи постави, исто онако као што може архитекта да утиче на зидање према постављеном плану за зграду коју зида. Педагогика има да пружи потпун, до последње појединости израђени план, без икаквих празнина, колебања, неодређености. Такав један план пружио је Хербарт. Све је замишљено изванредно прецизно: сваки део има своје одређено место, посао око извођења сваког дела понаособ до свршетка целокупне зграде тачно је прописан. „Хербарт говори језиком законика“, рекао је Наторп баш због ове прецизности.

У обележеној одређености, опипљивости треба тражити, прво објашњење за велики утицај Хербартове педагогике. Душевни живот и појединчев и заједнице толико је разноврстан, схватања о њима се толико размимоилазе, да се доиста приказују као хаос, у коме се човек тешко може снаћи. Није никакво чудо што је један начин, који је овако одређено прописао могућност сналажења, радо прихваћен и искоришћаван. Механистичко објашњење душевног живота ·појединчевог било је због тога прихваћено и распрострањено. Али Хербартово објашњење живота заједнице и душевног живота у њој, мада га је он давао с истог механистичког гледишта, није прихваћено ни од кога. Према својој „статици и динамици духа“ говори Хербарт о „статици и динамици државе“. Држава је такође механизам, „човек увелико“. Код духа су елементи механизма претставе, код државе — јединке, поједини људи. Сасвим логички и конзеквентно. Основни принцип мора бити један. А које међу онима што усвајају Хербартову статику и динамику духа тај који би доказивао и оправданост његове статике и динамике државе»