Učitelj

+“

Страна књижевност 151

друштву људском. Зато се овај проблем и не може лако

решити. А где су фактори дечје преступности. У анализи факата

писац прво наилази на дечју напуштеност као на фактор преступности: Овај облик напуштености има више корена: не

мање родитеља, сиротиња, напуштеност у самој породици.

Услед свега овога оваква деца остају без социјалног и културног развића и према томе постају социјално и културно заостали чланови друштва, који у борби са друштвом чине преступе, још из ране младости.

Али у односу на преступ игра не мање важну улогу и социјална средина у којој деца живе. Апстрахујући светску статистику о томе питању, ваља само подсетити на ово питање у великим градовима. На име: у њима је социјална атмосфера погодна за дечје преступе: њих негују разни театри, школе играња, пивнице, кафане, булевари, прљава лектира. Али од свега овога највише услова за дечју преступност даје дечји најамни рад. На њему они губе човечји лик а за тим и човечји дух. Дегенерисан организам условљава дегенерисану душу. Страшна је светска статистика по овоме питању.

Али писац ове књиге тражи узроке дечје преступности и у дечјој личности а не само изван ње. Да у овоме питању има и индивидуалних фактора о томе нема сумње. Није човек само подложен утицају средине, него је он активан према њој. У овоме питању писац ванредним документима утврђује једно исправно гледиште на дечје преступе по коме су социјални и индивидуални фактори преступа нераздвојни и да је квалификација карактера личности тако сложена ствар да је то немогуће постићи. Зато и одбацује класификацију деце преступника Јулиуса Мојера и А. Трависа.

На супрот њиховој класификацији он даје читав низ психолошких комбинација карактера: разнолико умно-дефектна деца но с нормално развијеним емоционалним животом и вољом; нормална у умном погледу, али емоционално неуравнотежена, болесна или психопатична деца слабе воље и која лако подлежу утицају, али нормалнога умнога развића итд. Ова психолошка квалификација може бити још сложенија утицајем социјалних фактора, који проучавање овога питања отежавају. И кроз ванредно дубоко и обилно документовану студију овога питања писац наилази на питање ранога рецидивизма, који се опажа код готово свију професионалних преступника у њихово младићско доба. Писац документује светском статистиком своју мисао, да је готово сваки малолетник преступник рецидивист. |

Ова књига претставља собом један сјајан излет у светску литературу по овоме питању. Овај огромни материјал умно је изабран, умно распоређен и даје ванредно јасну слику