Učitelj

152 Учитељ

овога питања у свима деловима света. Овај наш закључак о књизи утврђује и друга половина њена, у којој се писац бави питањем органа борбе за решење овога питања. У њему су јасно оцртане све установе, сва законодавства, све мере предузимане у свима културним земљама за сузбијање дечје преступности. МИ све ово само побројати било би за један приказ много а камоли изнети њихов садржај. ; Ову корисну књигу ваља читати много и много пута. То нарочито треба да чине педагози. То заслужује предмет расправе, начин расправљања и корист која се од свега тога добија. Све то важи за свакога педагога. За југословенскога нарочито, јер он у нашој литератури има врло мало матери-

јала за ово питање. Драг. М. Михаиловић

Спизерре Вафсе; 11 ргођјета де едасаџопе тапше (Проблем дечјег васпитања). Уепеда. Стр. 936. Цена 14 лира. Ђузепе Ломбардо Радиче славни реформатор талијанске школе, уредник »Едисадопе падопаје«, претставник новог правца у васпитању и писац безбројних дела, пружио нам је горње дело, које се бави у главном прешколским васпитањем. Прешколско васпитање у Италији има своју симпатичну историју. На њему је први почео интензивније да ради Феранте Апорти у своме азилу у Кремони. Његов васпитни систем био је у почетку веома модеран и по целој земљи ницала су забавишта искључиво по томе систему. Али он је у њега уносио много калуђерског и није могао да се отресе свога фаха. Данас је он задржан само у историји педагогике и извесним клерикалним установама. За њим је, разуме се много доцније, наишла Марија Монтесори са својим васпитним системом у „Дечјим домовима", па Ђузепина Пицигони, затим сестре Агаци итд. О систему Монтесори данас постоје врло различита схватања. У пракси он је показао извесне недостатке и изгледа да је госпођа Пицигони покушала у својој „Обновљеној школи", да те недостатке надокнади. Сестре Агаци отишле су још даље и изгледа да су оне још понајбоље успеле, да створе јен дан васпитни систем за рад по азилима и дечјим забавиштима. Ђузепе Радиче, као начелник оделења за основну наставу за време Ђентилове реформе, упознао се са свима тим правцима прешколског васпитања и у овом делу он износи, да му се систем сестара Агаци највише допада. У чланку „АЗИјЛО У Момпијану" он упоређује систем Монтесори са овим системом и истиче га као бољег, савременијег и практичнијег нарочито са националног гледишта. Из његових излагања видимо, да су сестре Агаци отпочеле свој рад још 1892 године, да је једна