Učitelj

Домаћа књижевност ЗН

у школу онда му обично неко, понајчешће школски другови, скрене пажњу на његову ману муцања. На тај начин дете постане свесно своје мане, што има за последицу јачи степен муцања. Тиме муцавац прелази у секундарну атакцију. И примарна и секундарна атакција престављају почетно муцање, које се с мало труда-и познавања ствари да лако уклонити. Тежи је случај фазе развијеног муцања или стадијум асоцијативне афазије. Тада дете настоји напрезањем говорних органа и свесним покретима да отклони своју ману. а тиме само још више појачава муцање. —

Сви су ови стадијуми муцања у овој малој књижици лепо описани и што је најважније, за сваки стадијум дата су упуства како се са муцавим дететом има поступати код куће, а како у школи, па да се муцање уклони или бар умањи. Родитељи, а нарочито учитељи наћи ће ту пуно драгоцених података за свој рад с децом. Учитељ који се упозна са изнесеним чињеницама, избећи ће многе опасне грешке у почетној настави читања. Од нарочите је важности, што је истакнута и подвучена разлика између тепања, врскања, шушкања, хуњкања с једне стране и муцања с друге стране. Јер док се прве мане могу уклонити упућивањем на правилан положај говорних органа и.вежбањем у изговарању појединих гласова, дотле су такве вежбе права опасност за дете које муца. Ово су ствари, које сваки родитељ и учитељ треба да зна, па да својим наопаким радом и против своје воље не ствара и изазива муцање код деце.

Наше је уверење да ће сваки ко прочита ову пуну садржаја расправу, осетити нарочито задовољство које се увек јавља, кад човек осети да је корисно проширио свој хоризонт знања. Г, Матић заиста није узалуд утрошио труд око превода ове мале књижице. —

. Мо

Под ниским небом. Роман Милана М. Јелића. Страна 134.

Цена 15 д. Са сликама Е. Муановића. Београд 1930.

Г. Јелић познат раније са својих слика и црта из нашег, нарочито војничког живота, у коју му врсту спада и ту скоро изашао роман из војничког живота, објавио је ових дана и овај други роман, у коме је забавно са пуно познавања, и пуно хумора описао наш паланачки живот и разне типове у њему.

Живот, кога је он ту цртао није живот већег замаха и сложенијих концепција, него онај „нискога неба“, краткога даха и ускога видика, живот обичан, скоро анималан, без већих претензија и амбиција, које и кад се јављају, постају смешне, несхватљиве и немогуће у једној слабо израђеној и “сировој средини.