Učitelj

Весела настава 201

читању, развија се код деце весело другарско и продуктивно социјално и колективно пословање. А тако раде другови и другарице, подједнако се одушевљавајући предметима, садржајно и естетски сочних и богатих; тако друг друга заражује својим мислима, осећањима и стремљењима. Ту је она васпитна узајамна другарска сугестија дечја, кад машта дечја, ничим зајажљива, у својој чаробној игри, чини живот и рад деце још веселијим и пријатнијим.

Но, како је мали број учитеља, наставника, васпитача и родитеља, који веселу душу дечју хоће и умеју да негују и чувају и којима образованост, ученост и високи задаци живота не сметају, да буду другови и другарице деце, која својим животом чине свет, који им је познат и драг!

Волети дете — није још довољно. Волети треба дете као себе, изнад свега. Добродушни учитељ је увек благ у посматрању дечјих испада, несташлука и малих преступа; добри дедица или мила теткица, радо их забављају, а очеви их воле и у слободним часовима се са њима и поиграју и нашале. Али све то није оно другарско, оно интимно, пријатељско. Ови им могу дати много и љубави и знања, и забаве, али у суштини огромно значење за развитак дечјег живота, много више има онај интимни однос друга према другу. Много је импресивнији и по развитак дечјег живота, дечје душе, јачи онај други однос, који није онакав, какав је однос оних васпитача и учитеља, који су само сентиментално и добродушно расположени према деци. Само онај учитељ и родитељ имају успеха у раду са децом, који у животу дечјем и сами активно и с дубоким, чисто песничким схватањем њиховог живота, учествују. То су они учитељи и васпитачи, за које је друштво и дружење с децом пријатно и интересантно, као и друштво с одраслим, управо, којима друштво и дружење с децом пружају много више пријатности и задовољства, него друштво и дружба са одраслима.

Врло често учитељ, мора бити на равној нози са ученицима у сваком погледу. Предмет занимања и њега мора исто толико интересовати, колико и децу. Он мора наставни рад тако организовати, да на сваком часу открије по нешто ново, да сазна по нешто, што раније није знао ни видео у дечјем свету. Само на овај начин и учитељ и деца су радом заинтересовани, чиме је и успех тог заједничког рада унапред обезбеђен.

„Ја одлазим на свој час, с горућом жељом, да ма на који начин откријем нешто, што дотле нисам знао, нисам познавао —- вели један чувени савремени педагог практичар. „Ја сам упознат само са општим линијама мог предавања и рада на часу. Али у разговору са децом, у току самог наставног рада, редовно наилазим на питања и проблеме, о којима до уласка на час нисам размишљао ио којима врло често нисам ни слутио. И ето, баш о тим, изненадно искреним. проблемима, ја и моји ученици заједнички размишљамо, тражећи путеве и начине, да их решимо. Увек ме весели, кад нам та решења не иду глако, већ се морамо око њих доста бавити, разматрајући их са.

оаза